Мали керови плачу
док се ми,
јадници шарених уста
трудимо да преживимо
и причамо другима
о лепоти неких далеких предела
у којима смо били тек јуче...
Девојчице мале нас жале,
јер некима је битно колико зарађују...
Некима колико су добри...
А најгоре је онима које није брига ни за шта...
И како ми сада да живимо
када се девојке јебу са свима,
а дечаци се дрогирају
и сви колективно патимо,
прижељкујемо нека боља времена...
Тако је тешко...
И ту и тамо неко тражи излаз...
Као да је ово последња рупа пацова.
Као да треба бежати одавде.
Као да је истина шта се прича за девојке и дечаке по крају.
Жао ми је целог света.
Желим да сви будемо високи
и да коначно дохватимо срећу.
То је све.
0 коментара:
Постави коментар