Сасвим нормалан дан у Шишкангконгу

- Да ли познајете овог клинца?

- Не госпођо, али сам поприлично сигуран да ми је ћапио новчаник недавно. Нашао га је неки чича празног, али ми је тражио педесет шашамушка, које ја нисам имао, па сам му рекао да га задржи. Онда смо се нагодили на пет, платио сам му и све је било сјајно.

- Господине, живо ме боли пичка за све што сте ми сад рекли, али сам се правила као да слушам. Овај мали је живи светац, ено га учи под уличном светиљком, јер код куће немају струју. 

- Госпођо, и за моју учитељицу су говорили да је светица, али то не значи да није сваког викенда путовала за Рим и згутала два метра месне кобасице зарад светлије будућности.

- Ију! Како сте само прости! 

- Ију! Сад вас не боли пичка?!

У том тренутку долази мали, повуче њу за рукав, повуче мене за рукав и каже - Госпођо, господине, јебаћу вам обома мамару ако се истог тренутка не померите одавде. Не могу да учим бре! И шта се ти узрујаваш због новчаника кад у њему носиш десет шашамушка?! Ко још има само десет шашамушка у новчанику?! Ја сам богатији од тебе, а живим на улици. 

Онда се окрену, зграби своје књиге и оде до суседне уличне светиљке. Госпођа и ја смо били у шоку. Али смо се брзо пребацили на неке светлије теме.

- Него... Госпођо, јесте ли за вечеру? Знам једно сјајно место у близини...

- Ију, господине, па не знам баш... А које место? Можда ће ми то помоћи да се одлучим...

- Па мој стан госпођо, хехе. 

- Јој не знам баш... Не изгледате ми као нарочит кувар...

- Не изгледате ни ви као нарочита куварица, али бисмо свакако могли да кувамо заједно... Ако ме разумете.

- Ви сте стварно простак. Можда бих могла да свратим, али само на тренутак...

- Наравно, на тренутак. Изволите, овуда.

И тако ми је госпођа украла последњих дванаест шашамушка, а ја сам схватио да би дефинитивно требало да се преселим из овог краја, јер мој новчаник чешће није код мене него што јесте. Овде лопов није занимање. Овде су сви лопови и то је нормално. Нико не каже - ја сам лекар, и лопов. Ако живиш овде, подразумева се да си лопов. То је стуб наше економије. Нико не живи од поштеног рада. То је тема многих вицева у овом крају. И тако, пошто више нисам имао свој новчаник, навукао сам црну чарапу на главу, узео неку шипку што ми је подбачала веш машину кад ради центрифугу и отишао да си нађем нови. Живот је леп.

Слични текстови:

• Срећници"Хеј", рекох му, "Нисам неки жесток момак, али кунем ти се, одраћу те ако не подигнеш тај папир." Устао је и подигао папир, прошетао до канте и бацио га. Кокан је био бивши зависник, уосталом, можете закључити откуд му надима… Прочитај
• О толеранцијиБило је лето и било је до јаја вруће. Оно као, можеш да пржиш јаја на хауби аута који немаш. Био сам прва година. Фазон, тек кренуо у средњу, помало усамљен и још увек пун наде да овде нећу бити кретен. У основној сам био, не… Прочитај
• Једите код ЏоаПратио сам је на станицу, одлазила је тог дана, а дан је био тмуран, ружан, тако лош за растанке. И вукла је сто кофера, можда не сто, али сигурно два и кажем јој дај ми руку, хтео сам да је држим за руку још тај један, после… Прочитај
• Од тамо до 'вамо за часБило је јутро и тај велики глобус је зурио у мене и ја сам зурио у њега. Гледали смо се свет и ја, и он није марио, а мени је било нелагодно, гарантујем, као никад у животу. Након пар тренутака, само сам устао из кревета и ст… Прочитај
• Још један лош дан- Изгледаш као пет хиљада долара. - Што само пет?!- Па оно, више пара нисам у животу видео. А и имаш мале сисе.- Простачино! Збогом.- Ћао и теби.  - Добар дан, ја се извињавам, ал' стварно сте ми прекрасни.- Море, м… Прочитај