Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

31. јул 2015.

О другу Месецу и друговима животињским

Малопре сам схватио да је вечерас плави месец. А пошто ја баш волим месец и комплетан свемир уопште, није ми било мрско да устанем из кревета, навучем неки шорц и изађем на терасу. Морам, чак и овако касно има комшиница које пролазе улицом. Најмирнијом улицом на свету.  Изађем на терасу и упрем поглед горе - месец је пун, али није плав. Види...

30. јул 2015.

Корачај, важно је

Ходали смо низ дугу улицу. Имао сам кратку косу и сломљен нос. Она је имала врећасте панталоне и скакала је по барицама. Никада је пре у свом животу нисам срео. Насмешила ми се, опет. Насмешио сам се. Иако и нисам био баш леп. Иако се распадам, физички и психички. Било је нечег тако лепог и пријатељског у њој.  - Како се зовеш? - некако сам...

29. јул 2015.

Тужна песма

Мали керови плачу  док се ми, јадници шарених уста трудимо да преживимо и причамо другима о лепоти неких далеких предела у којима смо били тек јуче... Девојчице мале нас жале, јер некима је битно колико зарађују... Некима колико су добри... А најгоре је онима које није брига ни за шта... И како ми сада да живимо када се девојке...

27. јул 2015.

Ти си кретен

Ти не знаш како је зајебано чекати да се јавиш... Након толико времена... Након мизерних шанси... Након хиљада скривених игрица  које обоје разумемо, али о њима не говоримо... Читам шта пишеш и знам сваки пут када слажеш. Знам, јер сам и ја исто тако лагао некада... Колико је сулудо то што ти познајем душу, а не лице? Тако...

24. јул 2015.

Јебено време, иде пребрзо

Дани су пуни црне тишине иако је наизглед све у реду.  Немам времена за размишљање. А тако желим.  Желим да размислим о свему што се издешавало. Желим да средим главу, да ми не искачу насумичне мисли у сред решавање неких других,  тренутно битнијих питања.  Сјебан сам.  У недељу ће све бити готово.  Али...

19. јул 2015.

Рад би да ме ослободи, хвала му

Данас сам радио шеснаест сати. Синоћ сам спавао два сата. Сада је мрак и мене рад још увек није ослободио. Напротив, тежак рад чини ствари само горим. Имам све више демона. Тело ми је сломљено, а душа подивљала. Не могу да разумем вечите раднике, попут мог оца. Његов дан није успешан ако он није радио док не падне с ногу. За себе кад радиш, то и...

17. јул 2015.

О изгорелима

Седим за столом и гледам је у очи. Она ме примети, преврне очима и наспе си још једно пиће. Устанем, тетурам, не од пића, већ од глади, и запутим се за њен сто. - Извини, имаш неки динар? - Имам. Али ти не дам.  - Океј. Могу ли да седнем овде са тобом? - Не, не можеш. Седнем. Солидна је мачка. Она има тридесет, а ја двадесет и пет....

16. јул 2015.

О добрим и генијалним и глупим и неоствареним

Одувек сам читао пуно. Још откако сам био клинац. Живели смо две године без струје, па нисам имао паметнија посла. Тако је почело. Када сам отворио блог, мислио сам да ће то бити добро место да се шпрдам и смувам неку девојку. А онда сам написао прву причу. Па другу. Песме никада нисам умео да пишем, али наиђох једном на Буковског и сконтах да се...

15. јул 2015.

Једно је сигурно, била је то оригинал циганка

Одем данас у кафић, седнем, упалим лаптоп и почнем да радим. Након пар минута улази у кафић стара циганка, црвене косе, са једним златним зубом и остатком вилице скоро празним. Прво креће да жели срећу конобарици, која јој нешто одбруси и изађе у башту да послужи муштерију. Онда угледа мене, дође и почне са лепим жељама. Иначе, ја се плашим тих циганки....

12. јул 2015.

Шта ја мислим о Балкану

Овај Балкан је невиђено срање. Прво да почнемо са дефиницијом Балкана:  Balkan Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima,...

11. јул 2015.

Сасвим нормалан дан у Шишкангконгу

- Да ли познајете овог клинца? - Не госпођо, али сам поприлично сигуран да ми је ћапио новчаник недавно. Нашао га је неки чича празног, али ми је тражио педесет шашамушка, које ја нисам имао, па сам му рекао да га задржи. Онда смо се нагодили на пет, платио сам му и све је било сјајно. - Господине, живо ме боли пичка за све што сте ми сад рекли,...

9. јул 2015.

О мом приватном психијатру

Вече је и ја сам сам...  И тако желим да загрлим мачку, не неку мачку него моју мачку, и да можемо да разговарамо.  О свемиру.  О књигама. О смрти. О сексу. О послу. О лепоти живљења. Тако ми је потребан неко ко ме неће гледати као будалу или лудака. Неко ко ће разумети. Да дође и да ме загрли ако је свет сјебано...

6. јул 2015.

Не постоји сутра

Не мораш да стојиш ту, уђи - рекла је. Океј, насмешим се глупо и уђем.  Она је паметна. Има леп осмех. Уме да плива. Кажем - па, шта радиш?  Хаха, па видиш ваљда? - смеје се она и служи неким типовима пиће. Не знам шта да кажем. Глуп сам. Постављам глупа питања. Знам само да мумлам нешто и имам смртно озбиљан израз лица. Не умем...

4. јул 2015.

О чмрљама

Чмрљаве девојке су чмрљаве.  И људи су чмрљави. И ја сам чмрљав. Још увек нисам смислио шта то тачно значи за мене, али то не мења чињеницу да смо чмрљави.  Ноћас сам седео са неким новим људима. Неки су били баш курац. Неки су били сјајни. Али су сви били чмрљави. Кошуљица лик коме сам морао да кажем да не зна ништа,...

2. јул 2015.

О демократском робовласништву

Ходам, стојим, гледам... Овде, данас, скоро сви су робови. Ја робујем црнкињи која и даље верује да је земља равна. Ти робујеш у Максију. Он робује у фабрици фолија. Сви. А тако су сви пуни речи против заставе конфедерације... Та застава је страшно увредљива,...

Вече за сећање и успомене

Вечерас сам срео сјајну плавушу, она је оличење ђавола, види се да све те игрице зна  и заиста сјајно кокетира... Волео бих да одиграмо још коју игрицу, она и ја.  Као вечерас. Некако, срце ми је слабо на плаве. Природно аријевски плаве. Заиста бих волео да направимо хаос она и ја. А и сасвим сам сигуран да би могли, без...

1. јул 2015.

Зашто је чудно што не пљачкам пумпе

Седим, слушам Паваротија, какав је то брадоња био... Некако, ако бих бирао саундтрак за мој живот, узео бих њега, да ствари увек буду узвишене. Када ходам. Када приносим чашу устима. Чак и када седим на вц шољи. Увек. Узвишено. Предивно. Осунчано.  С друге стране, гледам људе око себе - јеботе, који су то менталци. Ја сам мислио да сам ја...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren