Из ове године излазим као победник. Имам жену која би могла бити другачија од свих другачијих које сам срео, имам пса кога нисам имао прошле године, мог великог Малог кера Џоа, имам и даље Мићуна који је још дебљи него пре и имам Буђу, мог систера који ме храни већ годинама у одсуству кеве и, у крајњој мери, ћалета. Сви су ту, и то је кул....
31. децембар 2012.
30. децембар 2012.
Деда Мраз је био хипик
Седео сам на ве-це шољи. Чиста, бела и хладна. Такав сам био и ја. Мислио сам да ће се нешто променити током година, али није. И даље сам био најпопуларнији скот који је ходао куглом земаљском још од Исуса. Технички, ја ретко ходам земљом, јер се као прави шеф и господин који јесам углавном возим. Дохватио сам прво писмо из џака који сам држао у...
29. децембар 2012.
Новогодишња
Ова ноћ лоше утиче на људе
без плана, без циља...
Ускоро ће нова година,
и сви хрле да донесу велике одлуке,
да грцају у великим речима и
уз ентузијазам и еуфорију испрате
стару годину.
Годину која није била боља од оне
која јој је претходила,
као што ни та,
нова, која долази,
неће бити боља од ове.
Ја то знам,...
27. децембар 2012.
Љубичаст је био свет, то је боја њених гаћица
Одувек сам сматрао да одговор лежи у правим женама. Правој жени. Свет би био тужно место када би за сваког од нас постајала само по једна права жена. Ту једну поквариш, нешто се деси и останеш у беди читав живот свој... Мислим да свет не функционише тако. Много је правих, само их требаш срести. Међутим, космос фунционише на чудне начине. Ако имаш...
26. децембар 2012.
Исповест повампиреног скота
Све је исто... Ламперија је црвена и кревет шкрипи и сат куца... Плаво око телевизора говори да је он и даље ту и да је и даље жив... Али нешто се променило. Не могу ухватити своју сенку више, умрла је или сасвим ишчезла, не знам... Можда сам умро и ја, па зато немам сенке, али капирам да и мртви људи имају сенку, чак и мртви људи који ходају имају...
Камионџија апрувд
Стајао сам пред огледалом и петљао око кравате.
"Знаш, не иде ти сако уз гаће", приметио је Мали кер Џо.
"Ид' у курац."
Мићун ме је погледао и преврнуо очима.
"Значи без кравате?", упитао сам.
"Без", потврди Ђогсон.
Бацио сам кравату, навукао панталоне и изгледао нормално. Добро, ако не нормално, онда сигурно уобичајено....
25. децембар 2012.
Пружаш руку, али не
Мислиш ли да је ово јутро то?
Мислиш ли да је ово дан када ћеш променити свет?
Не?
Зато никада нећеш бити ништа осим човека.
Запиташ ли се икад о чему кондор размишља
изјутра кад полети из свог гнезда?
Он помисли - ја сам краљ неба,
закорачи и узме га за себе.
А секвоје, које почну као танка нит и
заврши као џинови?
Оне погледају сунце и кажу бићемо...
24. децембар 2012.
Десперија
Седео сам под овим сунцем са тобом и гледао уморни град. Ниси претерано изгледала заинтересована за рај. Чак ни на земљи. Говорила си чудно, изгледала си чудно, мирисала си чудно и била си најнормалније маче које сам срео у последњих двадесет година. И тако смо проводили сваки дан под сунцем, чак и онда кад га није било.
Пробудио бих се...
Криза идентитета вол.1
И тако лежим, шест хиљада стратосфера изван своје коже... и питам се... ко сам ја? Проблем несталности имамо ветар и ја. Али он зна да је ветар и зна да је јак и шта треба да ради и куда да иде... Ја не знам ништа. И камо сад, коме, како, зашто? Све сам суштински битне ствари пропустио чини ми се... Иако нисам сигуран ни које су тo...
23. децембар 2012.
Шишмишов лет
Неонске рекламе трепћу. Стојим на надвожњаку и посматрам град. Графити су свуда. Вапај клинаца за спас. Али Бог је глув. Хиљаде аутомобила јуре прљавим улицама. Стојим на надвожњаку и машем, али нико не одмахује, нико не труби, нико ме не види. Упркос томе да ноћ у граду не постоји, да постоје само стотине хиљада светала, упркос свему томе невидљива...
22. децембар 2012.
Баснословни крај
Седео сам, цевчио еспресо и покушавао да проникнем у њену душу. Изгледала је елоквентно, мајко, са деколтеом који је наслућивао груди које би савршено стале у моју шаку и косом које је било свуда и много. Изгледала је као минус, и сам сам био минус, а сви знамо шта се деси када се два минуса споје - настаје плус. И тако, док сам се бавио анализом...
21. децембар 2012.
Мачкатанов рођ
Мали кер Џо је седео на фотељи и читао новине, а ја сам преправљао по шездесети пут чланак о помаку који су научници направили у стварању мијатурних слатких мамута који би улепшали дане хиљадама усамљених хипстера широм света. Сви имају керове и мачке. Хипстери једноставно не виде срећу у поседовању просечних ствари. Чак ни корњаче или алигатори...
20. децембар 2012.
Дођи
Спавао сам недовољно,
трамваји су ужасно нестални,
голубови серу
и кују планове да покоре свет;
жене су комплетни идиоти
и све што сам радио у животу
се своди на грешке.
Установа за фрикове је пуна,
и ја студирам тамо,
људи пљују по улици,
ја пљујем по улици и
по свету и кретенима ниже врсте
који стоје раме уз раме са великанима...
Сваки жив човек...
19. децембар 2012.
Из баштенске столице
И тако, две године већ седим овде и пишем. Сећам се, имао сам осамнаест година и ништа нисам знао, пробудио сам се те недеље и рекао себи - хајде да пишеш. Уствари, сви већ знате причу о Маји. Изгледала је и изгледа и даље као жена из бајке, али никада нисам био заљубљен у њу, само сам је желео и из чисте досаде сам отворио блог, пар тренутака пре...
МкЏ на Северном полу
"Мислиш ли да некоме недостајемо?", упитао је Мали кер.
Да, познавао сам кера који говори. Звао се Мали кер Џо и био је отприлике две трећине моје висине. То не значи да сам ја био мали, већ сасвим супротно - он је био велики. У чему је трик, питаш се ти? Сам је себи наденуо име, јер је био велики фан Холивуда, уз ноту интелектуалног нихилизма...
18. децембар 2012.
О ноћи у којој сам гекнуо
И ево ме, у три ујутру, лежим овде и умирем од болова. Учинио бих било шта да овај бол у десном увету престане или пак не престане. Некако сам се већ навикао на њега. Рече ми једна будала синоћ да ћу умрети пре смака света. Па куд баш ја, мајка му стара?Глупо је дочекати смак света 'ладан и бео. Губи чар. Чујем казаљке. Тик-так-тик-так... Мораћу...
16. децембар 2012.
Мјау
- Хеј мјау?
- Ш'а 'оћеш?
- Да те пољубим.
- Само једном?
- Само једном.
- Не може.
- Добро, желим много пута, хиљаду пута.
- Не може. Пичко.
- Што сам сад пичка?
- Зато што ме не волиш.
- Хајдемо негде на клопу.
- Нисам гладна.
- Ти ниси гладна? Ш'а се дешава?
- Одјеби.
- Да ниси трудна? Хаха.
- Па мало.
- Хахаха... Чек. Мало?
-...
15. децембар 2012.
Уснула схватања
Схватио сам нешто управо. Ламперија није црвена већ браон. А они чворови и годови од којих сам правио лице уопште и ни на који начин не формирају ишта слично. Поставља се питање... - да ли сам одсањао живот?
Лежим овде и не умем да пишем... Мислио сам да напишем најкраћи пост на свету, али ме нешто вуче да додам реч или две и тиме овом посту...
14. децембар 2012.
Опроштајна
Збогом мачке
збогом вино
збогом интернету
и збогом идиотима осредње просечности.
Збогом Мићуне,
збогом Мали керу Џо,
збогом матори покварењаку
и збогом мачке, опет.
Мислио сам да живим тамо негде преко,
али нека комета или корејци или земљотрес
или пакао или снег или љубав или Исус ће доћи
и сјебати ствар...
Одлучио сам да се убијем,
желим...
13. децембар 2012.
Патка 102
Не умем. Дан је надвисио ноћ и ноћ је прогутала дан, а ја и даље не умем. Мисли су ми као расуто стакло у свемиру, тако нестварне и неспојиве... Мрзим ове дане када не умем. Мрзим тада и непријатеље и пријатеље и свет, а понајвише мрзим себе. Где год се осврнем могућност плива, скаче и шапуће речи, али инспирација је као жена, нежни кретен који чини...
11. децембар 2012.
О невољи
Невоља...
Сваки пут када ме погледаш
упишеш реч невоља
у моју душу...
Невоља ти је име...
Чисто да знају једног дана,
када умрем,
да си била ту читав живот...
Али ти нећеш бити ту читав живот.
Отићи ћеш чим ти се укаже прилика.
То ме чини тужним, невољо.
Можда си већ отишла,
само ја то не примећујем.
Волим те невољо.
Знаш ли то...
Сунце није срећа
Седим у стриптиз бару и то се чини сасвим природно, осим што није. Моја жена ће се за пет минута појавити на тој сцени, обгрлити шипку и измамити бале и паре од свих ових уморних филозофа радничке класе. Узмем још један цуг вискија, очајан је, и даље не могу да се навикнем... До мене седи мала жена патуљак или само жена патуљак или само мала жена,...
9. децембар 2012.
О великим сновима
Знаш, свет је ужасно гладан остварења. Сви јуре овај или онај велики сан... Мораш наћи начин да побегнеш од свега тога или ћеш постати као они. Неоствареност и несрећа коју она доноси са собом имају привлачне силе и ако ниси довољно јак повући ће те у вртлог, вечни круг снивања и самопрезира.
Гледам како стварно ствари почну да се поправљају када...
8. децембар 2012.
Црвена плава црвена
Искреност је ствар коју највише ценим. Ја сам Митоман, побогу, потражите на интернету шта то значи. Верујем у своје приче. Трудим се да живим своје приче. Слажем се, то је потпуно имбецилно, али шта да човек ради на овом досадно сивом свету? Мало маште и можеш си створити било шта. Тако то код мене функционише.
Седи ми мала у крилу и говори...
7. децембар 2012.
Лежим и седим и стојим и слушам...
Корачам кроз поноре мрака, а депресија свија своје нежне руке око мене. Депресија, божанствена увертира у срећу. Да не постоји она нико не би умео да буде срећан. Били би срећни идиоти и празни, али нико други. Нико вредан помена.
Лежим или седим или стојим и схватам да ме читав живот проналазе курве. Леже или седе или стоје уз мене и говоре...
5. децембар 2012.
4. децембар 2012.
Застани
Гледао сам у њу. Гледала је у мене. И ништа. Љубав нам је промакла за милиметар.
Седим сада заваљен у столицу на точкиће, довршавам флашу вина и слушам једну песму изнова и изнова. "По мери твојој, по грудима, моја је шака створена..." Седамнаест је часова и двадесет и четири минута, мој живот и даље нема смисла, а напољу дува несносан ветар....
3. децембар 2012.
Модернизам за све
Кокс не. Трава да. Шта, ти као јебеш? Јебеш. Колико година ти имаш уопште? Петнаест. Сома људи су ти пријатељи? Наравно, брат до брата. Сломише ти руку у шутки. Носиш ермакс. Не носиш ермакс. Носиш мартинке. Кул. Шишаш се на опасно. Ниси педер. Или пушташ косу. Ниси педер. Не носиш ни ермакс ни мартинке, стављаш балзам на косу и волиш рвање. Геј...
1. децембар 2012.
Питање живота
Седим за овалним столом и осећај је добар. Ништа ме не жуља, ништа ми не смета, топло је и удобно... Питање за питањем искаче, али једно ми привлачи пажњу. Шта бих радио да се пробудим једног лепог јутра сасвим сам на свету? Нема људи, животиња, зомбија, нема ниједног живог бића на Земљи осим мене. Све остало је ту.
Да ли сам довољно способан...