Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

25. децембар 2012.

Пружаш руку, али не

Мислиш ли да је ово јутро то?
Мислиш ли да је ово дан када ћеш променити свет?
Не?
Зато никада нећеш бити ништа осим човека.

Запиташ ли се икад о чему кондор размишља
изјутра кад полети из свог гнезда?
Он помисли - ја сам краљ неба,
закорачи и узме га за себе.

А секвоје, које почну као танка нит и
заврши као џинови?
Оне погледају сунце и кажу бићемо сунце,
ухвате га својим џиновском крошњама
и цела прашума спава у мраку...

Знаш ли хоћеш ли икад смоћи снаге
да постанеш неко лепши, бржи, бољи у
истој кожи у којој си боравио до сад?
Хоћеш ли заувек умирати тако обичан и празан?

Васељена кује чудне планове,
у тим плановима се не видиш и никада се нећеш
ни видети ако останеш само ти.
Немој бити оно што јеси.
Буди сто пута бољи.
И исто толико пута вечнији...

А неки ће се клинци играти у песку
и бити хиљаду пута мудрији него што ћеш ти
икада бити.
То су клинци који ће променити свет.
Или ће га оправити или скембати,
једно од та два,
сасвим сигурно...

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren