Критично јутро

"Ау, колико си ти критичан!", рекла је. 

"Хоћеш да се звекнеш скоро? Да знам, имам неке обавезе, па да одложим за пар дана." 

Рекао сам: "Спусти тај нож" и "Немам појма, вероватно не." 

"А што не?", насмејала се осетивши да смо на безбедном терену. 

"Па, нисам баш ових дана расположен за то." 

"Али било је дана када си био расположен за то?" 

"О, свакако."

"Сва срећа што си лењ."

"Сва срећа. Не би сада седела са овим генијалцем."

"Озбиљно мислиш да си генијалац?"

"Наравно мала."

"Знаш, да сутра умреш, сигурно бих ти дошла на гроб."

"То је лепо чути. Ја бих био сувише тужан да идем било где када би ти умрла."

"Па супер. Нисам знала да толико мариш."

"О, марим ја, јашта. Само што не желим да те претворим у апсолутног кретена показујући ти то."

"Па, могао би мало љубави да покажеш."

"Секс је добар?"

"Секс је океј."

"Ето. Довољно те волим да ти то не показујем."

"Ти си неки заиста чудан тип."

"Зависи из кога угла гледаш. Из мог угла, ја сам сасвим коректан тип. Ти си та која је чудна."

"Ја? Како?"

"Стављаш сву ону шминку, а не стављаш онај јарко црвени кармин који волим. И имаш мачку која те не воли. И пречесто читаш оне сумануте женске часописе са тестовима типа - да ли је ваш мушкарац помало геј? Да не спомињем то што ми не даш да ти додирнем сисе, никад." 

"Ти, ја, соба - одмах."

"Нећеш да ме бијеш ваљда, а?"

"Нећу."

"Лажеш."

"Полази!"

"Знам да лажеш!"

"Нећу те тући пиздо. Дођи."

Пошао сам за њом. Ставила је јарко црвени кармин и бого мој, био је то најбољи пољубац икада. Онда ме је ошамарила и рекла да одлази. Ваљда нисам марио довољно да је зауставим. Али била је врашки добра мала. Помало ћакнута, али добро. Сви ми имамо неки проблем. А они који немају проблем - тек они имају проблем. Заклео сам се да ћу отићи на њен гроб, ако оде пре мене. Било је то јутро када сам се пробудио са генијалном идејом у глави да сјебем све. Једно јутро је довољно за крај било које приче.

Слични текстови:

• Лет"Мајоре!", повика неко док су сирене завијале. Чуо сам то као кроз маглу, размишљајући о Марку: "Како му је? Шта ради сада у непријатељској земљи? Да ли је жив?" "Мајоре!", повика глас још једном. Био је то водник, сав з… Прочитај
• КругМаслине. Птице. Храпаве руке. Сунце.  Звуци старих италијанских народних песама су допирали из куће, где се грамофонска плоча лагано љуљала у ритму музике. Максимо Винћензо, човек скорашње браде, са пар седих код уш… Прочитај
• Трчећи кроз црвену џунглуБили смо у џунгли. Нас петоро, обични, мали, весели и разиграни. Нисмо хтели да завршимо у џунгли, али нас је неки путељак одвео тамо и ето, ту смо сада. Мајмуни се њишу на лијанама и покоја змија пузи по високом дрвећу. Пар … Прочитај
• Сине, очи тајине!Знаш, рекох му, није лако одрастати. Бићеш често сјебан, овај, спутан. Са свих страна. Зато сам ја ту, да ти кажем коју паметну: Ти имаш част, прилику и обавезу! да учиниш све што ја нисам. Јер, синак, ти ћеш одрастати у једн… Прочитај
• О највећем икада"Истина је, сине мој, да се у овом граду величина писца мери величином његовог носа, па према томе, ти си највећи писац који је икада ходао улицама овог града." Ћале ми је рекао ово оног дана када ме је избацио на улицу. Каже… Прочитај