Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

06. новембар 2012.

Црвено, волим те црвено

Седео сам на поломљеној фотељи у тој сивој соби, гледао кроз прозор како снег промиче и сетио се да треба да отворим још једну лименку. Црвени пингвин је седео поред мене, зурио у плафон и стално понављао како не воли јануар. Отворио сам и њему лименку, он је своју стукао на екс, ја сам цевчио полако. Онда смо мало заједно зурили у плафон. Тај плафон је био нешто посебно, био је и зелен и црвен и жут, сав флекав, неко би рекао ужасан и то је чињеница, али је такође био и јако зелен, црвен и жут, такорећи филозофски настројен. Питао сам се да ли црвени пингвин види исти плафон као и ја. Можда... Можда му је прорадила машта и сада је негде тамо, преко мора, у друштву неких црно-белих женки, пије пиво и излежава се у гнезду. 

"Па", отпочнем и пребацим руку преко пингвиновог рамена, "свашта смо пробали. 'Ош цигар?" Црвени пингвин узе цигару и настави да гледа у плафон. "Неке обичне ствари не раде више, знаш? Секс, пиће, викодин, никотин, парацетамол, опијум... Игрице, филмови, брза храна, бисквити за керове... Не раде више, знаш?" Црвени пингвин само споро испусти један дим, врати цигару у уста и настави тамо где је стао са зурењем у зелени, црвени и жути плафон. "Треба нам нешто ново. Нешто што ради. Нисмо написали ништа већ десет дана." Пингвин лагано устане са фотеље, одгега се негде и убрзо се врати са малом таблицом на којој је кредом написао - 11. "Добро, једанаест." Онда поново седне на фотељу. Протегнем се колико је то могуће без устајања, а онда га чукнем лактом: "'Ајде ми додај новине." Црвени пингвин ме попреко погледа, устане и одгега се на други крај просторије, покупи новине и донесе их.

Потапшем га по рамену и отворим новине. Ништа ново. Црвени пингвин се видно снужди. "'Еј, нисам никад питао, како те зову?" Дог Ђонсон - написа пингвин на табли. "Ужасно име." Црвени пингвин климну главом. "Имаш неки надимак?" Пингвин написа на табли - Пингвин. "Мислио сам да те зову Црвени или тако нешто?" Црвени пингвин одмагну главом и дубоко уздахну. "Бисквит?", питам ја. Узме бисквит. "Нису тако лоши, а?" Уместо одговора пружи руку у облику пераја. Дам му још један бисквит. Седимо и гледамо у плафон. Леп и занимљив плафон. "Недовољно занимљив да пишемо о њему, зар не?" Лежећи на поду са ногама ослоњеним на кауч, он одмахну кљуном. "Претпоставио сам."

Седимо тако још пар сати. Укључимо теве, искључимо теве. Изротирамо позе. Пингвин седи на кухињском столу, а ја лежим на поду са ногама ослоњеним на кауч. "Знам! Треба нам љубав!" Црвени пингвин застаде на пола чланка о неговању лала и погледа у мене. Онда мало заврте главом и на крају затапша рукама у облику пераја. "Супер. Само... а где то да нађемо?" Црвени пингвин се попе на столицу и откуца нешто на компјутеру. Онда ми махну да дођем и показа на екран. Затим затапша. На екрану је стајала слика Јужног пола, са милион црно-белих женки. "Хм... Не", рекао сам и вратио се на поломљену фотељу.

"Но... Могао бих да те вратим у Зоо врт, а? Чуо сам на вестима да ћеш упознати неке кул цице, управо су стигле из Русије." Црвени пингвин устаде и изађе напоље затворивши врата за собом. "Или ћеш сам отићи. Да."

"Океј, шта имамо овде? Укрштеница. Сјајно. Црвени, додај ми оловку? О, јебига." Одем и донесем оловку. Неко је позвонио. "Вратио се онај креле, смучило му се у Зоо врту, коначно!" Устао сам и отворио. На улазу је стајала права лепотица. "Извоолии... Овај, изволи?" "Један црвени пингвин ми је дао ову цедуљицу и мислим да је желео да вам је донесем." Узео сам цедуљицу и отворио је. Љубав - писало је. "О, дивота. Хм. Желите ли да уђете на кафу или шољу чаја?" "Па, претпостављам да неће шкодити. Не изгледате ми као манијак." "О, хвала. Сместите се на ту фотељу, само припазите мало да се не озледите."

Недалеко одатле, црвени пингвин је седео у ђакузију са две фантастичне црно-беле представнице његове врсте. Ово је живот, помисли, а потом отвори конзерву сардина.  

4 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren