Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

20. новембар 2012.

Зашто су минуте дуге?

Нека ноћ зна да буде баш дуга,
као ова.
И тако дуга и смртно спора
је сасвим сигурно краћа од оне
што ће доћи после ње.
Слушам веш машину како уморно
окреће кругове
и сат како казаљкама пара време,
гледам у мрак
и гладан сам,
а питање се само поставља.

Потиснем питање,
покушавам да гледам филм,
али филм је тако огаван...
Покушам да читам, али светло је
тако слабо и немоћно
да чини да одустанем.
Боже, волим то мало жуто светло.
Свуда је по соби, али као да није,
толико је слабо.
Заиста спашава ствар.

Глад и жеђ ме чине нервозним,
а знам да нема ништа у близини
или у даљини,
јер ноћ је и људи не мажу паштету ноћу.
Они што походе фрижидере имају већ
разрађен систем и само ждеру,
али нормални људи не мажу паштету
после дванаест часова
и то је једна од ствари које сви знају
али и даље је нико не записује.

Лежим и гледам у мрак,
а време никако да прође
или да макар бар неко подношљив дође,
да ми помогне да прекратим овакве сате...
И онда кажем - идем.
Не знам ни сам куда, али идем.
А питање се само поставља.

Зашто људи не једу паштету ноћу?

Слични текстови:

  • Борите се патке и мачори Мислим да у мојој глави живе духовне животиње... И тренутно су нападнуте... Под инвазијом сила зла... Нуклеарни рат их тамани, а киселе кише падају и причињавају ми изузетан бол... Зли нацистички медведи јашу диносаурусе и … Прочитај
  • Колико вредиш данас? Да ли видиш онај цвет? Зашто мислиш да је у реду да га згазиш? То је леп цвет, а ти си ружан као камила. Да ли видиш оног медведа? Зашто мислиш да је у реду да га заробиш и мучиш? То је један луд медвед, игра и карте, а… Прочитај
  • Желим... Мир и хладан кревет. Уморан сам... Осећам се као на ивици највећег понора  и када паднем, падаћу и падаћу и проћи ће читав век пре него што ударим од тло. Цео дан сам радио и константно сам размишљао о томе  колико жарко желим … Прочитај
  • Још увек нисам мртав, нажалост Имам страшну главобољу... И осећам се као да ми је ово први дан у паклу... А немам никога ко би ми пружио парче канапа, да се обесим. Уверен сам да постоји нешто тамо иза... И да ћу се сасвим сигурно у једном тренутку наћи… Прочитај
  • О олошу који је увек ту када треба Понекад уз овог мачора осећам се као богаљ коме је срце топло и дисање ограничено, док ми лежи на грудима. Он зна зашто сам данас мало потиштен. И већ пет пута сам га отерао, али се сваки пут, неумољиво, упорно враћао. Дођ… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren