Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. новембар 2012.

Корак напред

Лежим у мрачној соби и замишљам неку секси мачку како ми прилази. И тако она прилази и прилази, али никако да приђе. Кучка. Одлучим да се извучем из кревета и одем да се промувам по граду. Чуо сам да ће бити неки добар избор за мис. Сваки је добар. Онда се преврнем на другу страну и наставим да спавам.

Након пар сати отворим очи - све је исто. Мобилни звони. То није исто. На поду удаљен два метра од мене скаче солирајући песму од Адел... Размишљам да одустанем, јер превелику жртву захтева тај позив. Можда није обичан позив - помислим и окренем се на другу страну. 

Након још пар сати поново отварам и гледам око себе - све је исто. Телефон мирује. Мислио сам да се вратим у хибернацију не би ли се, евентуално, променило нешто следећи пут када отворим очи, али сам био гладан. Устанем, навучем гаће, па панталоне, па чарапе и изађем напоље. 

Стано, један шиш-ћевап ми чукни - кажем и седнем за метални сто. На зидовима фотографије људи како срећно клопају код "Буцка". Јебеш га, стварно бих могао да пробам жабу. Мислим, знаш оне жабље батаке. Ћутим. 'Де да споменем овде жабе, да ме угазе ови гурмани...

Мрско ми да се вуцарам пешке кући, седнем у аутобус. Лагано се труцкам и певам - путују путују кочије беле... Неки лик седа поред мене. Као да је из канализације испузао. Мајко. Звони ми мобилни, опет. Немам времена сад, морам да се извучем некако одавде.

Долазим кући, скидам чарапе, па панталоне, па гаће и лежем у кревет. Замишљам неку секси мачку како ми прилази... Звони. Опет. Јебено опет. Јавим се.

- Јо.
- Е матори, читав дан те зовем. 
- Ш'а је?
- Знаш ону Милу, коју си оставио због сисате Марије која те је оставила због услед великог носа?
- Да, шта с њом? 
- Па, ево, мала је мисица, управо јој тијару сручише на главу. Бомба.
- Е до курца. 

Прекинем везу. Погледам око себе и окренем се на другу страну. А волео сам је. Гиљотина.

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren