Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. новембар 2012.

Корак напред

Лежим у мрачној соби и замишљам неку секси мачку како ми прилази. И тако она прилази и прилази, али никако да приђе. Кучка. Одлучим да се извучем из кревета и одем да се промувам по граду. Чуо сам да ће бити неки добар избор за мис. Сваки је добар. Онда се преврнем на другу страну и наставим да спавам. Након пар сати отворим очи - све је исто....

29. новембар 2012.

Понори душе

Пропадам у поноре стварности и питам се постоји ли неко довољно моћан да ме врати у свет у коме је добар осећај бити бескористан, немоћан и сјебан. Безбрижан и слободан седим на баштенској столици док ми вечност говори како јој је доста мојих срања... Седим тако са обе руке раширене и смејем се док се умор гомила на мом челу, мом носу и у мојим борама... Вене...

28. новембар 2012.

Размишљања учене ноћи

Нешто се чудно дешава. Жене се мотају око мене. Иначе се ја мотам око њих. Изгледа да сам коначно постао једна од оних сломљених играчака које толико воле да оправљају... Наравно, имам неке колоквијуме ових дана и наравно, знам да ништа од тога нема. Јебеш га, волим тежи начин, да ли зато што сам идиот или само лењ и тврдоглав, не знам... И само...

27. новембар 2012.

О пичкама

Случајни сам сведок пропадања света. Неописив бес ме обузима када само помислим на све те улубљене душе које ћу срести сваки пут када напустим топлину ове собе. На факултету презирем много људи. Или си скроз на месту или ниси, црно или бело, нисам човек за нијансе сиве у таквим случајевима... Иначе да, и сам сам сив, нисам баш најбољи, али нисам...

26. новембар 2012.

О добротвору

Клинац је седео у ћошку и склапао Рубикову коцку. Коцкица је била толико мала да је једва видео. Био је ћорав. Али је и даље упорно вртео. Нека се песма разлегала кроз оронулу зградицу. У ходнику је седео физикалац и лагано вукао прсте по гитари. Једна госпођа је јела кекс на спрату изнад, посматрајући сутон. Све се чинило некако романтично. Хаос...

25. новембар 2012.

Покајничка

Ово вече је било паклено. Седим међу чашама, флашама, пикавцима, а оно мало морала што је остало је нека клинка управо штиклом сломила. Један сат је после поноћи, а ја седим за компјутером и пишем ово. Остало је само нас шесторо, двоје се љубе на тераси, двоје су толико пијани да не знају шта да раде са животом, а ја и мали каубој од девет година са...

23. новембар 2012.

Отисак на ветру

Седим у мраку и слушам радио. Иде песма са дугим инструменталима, саксофон најчешће солира, а ја седим у фотељи и боли ме нога. Не знам зашто. Устанем и мало тумарам по мраку. Нађем прекидач и укључим светло. Соба изгледа мртво. Искључим га и легнем на кауч који ме боде једном жицом у леђа.  Сваки инструментал који се појави у тим песмама...

22. новембар 2012.

Прича о Сари

Она се звала Сара. Волео сам то име, било је необично и као скројено за њу. Није она била Марија или Драгана или Тања, она је била Сара. Била је ниска и плава и имала је најлепше сисе које сам у животу видео. Стално је играла фудбал са нама док смо били клинци. Био сам најстарији у крају и сигурно најсмотанији. Зезао сам се вечито и она се смејала...

21. новембар 2012.

Еротска нота љубави

Мацо, кажем јој, сјајна си и волим те. Она ме гледа, седне на клупу у осунчаном парку и прекрсти ноге. Онда каже - не верујем ти, ништа ти не верујем, ти си скот и женомрзац и не умеш да осетиш моменте већ само јуриш да се увучеш у прве гаће које сретнеш. Можда је то и истина, кажем јој, али нема места на свету на ком бих радије...

20. новембар 2012.

Зашто су минуте дуге?

Нека ноћ зна да буде баш дуга, као ова. И тако дуга и смртно спора је сасвим сигурно краћа од оне што ће доћи после ње. Слушам веш машину како уморно окреће кругове и сат како казаљкама пара време, гледам у мрак и гладан сам, а питање се само поставља. Потиснем питање, покушавам да гледам филм, али филм је тако огаван... Покушам да читам, али светло...

19. новембар 2012.

О животу

Ма дај, зајеби, не постоји тако нешто попут доброг живота. Нешто најближе томе што можеш добити (ако си жестоки срећник) је лош живот са учесталим добрим моментима. Живот се најчешће сведе на један једини сјебани шаблон. Излизан до зла бога. Учиш, радиш, нађеш...

Критично јутро

"Ау, колико си ти критичан!", рекла је.  "Хоћеш да се звекнеш скоро? Да знам, имам неке обавезе, па да одложим за пар дана."  Рекао сам: "Спусти тај нож" и "Немам појма, вероватно не."  "А што не?", насмејала се осетивши да смо на безбедном терену.  "Па, нисам баш ових дана расположен за то."  "Али било је дана када...

18. новембар 2012.

Жути месец једне суботе

Била је то још једна од оних тешких суботњих ноћи које као да никада не пролазе. Као да чуче ту и сати не постоје, минути не постоје, секунде иду толико споро да мораш баш пажљиво да гледаш да би прометио помак. Седео сам на тераси четвртог спрата неке недовршене буржујске куће и гледао у месец. Био је жут и округао. Желео сам да га и она види. Узео...

17. новембар 2012.

Љубавна

Ја те не љубим и нисам сигуран ни да ли је икад било другачије. Можда сам те некад пољубио случајно, у пролазу, у сну, или сасвим случајно, на јави, у некој уметнутој шездесет и првој секунди тог минута када сам осетио укус твоје љубави. Не знам ни да ли се то тако назвати сме, љубав је једна велика реч, али ипак само реч, антиквитет попут старих...

15. новембар 2012.

Потпуно бесциљно

Слушам инструментале... Искључиво инструментале. Не знам који ми је. Тако ми дође да седнем, попијем кафу и ударам по тастатури целу ноћ. И тако месец дана. Сваку ноћ. Да напишем роман. Схватио сам какав роман желим да напишем. Само не желим да га почињем без неког ко ће се постарати за то да га и довршим. То је мој ситни проблем.  Поприличан...

14. новембар 2012.

О битним стварима

Еј... Хтео сам нешто да ти причам, нешто сасвим небитно о ноћима попут ове. Исто су црне и исто дуге као и све друге, али блистају неким сјајем и чине да се осећам баш добро. Седим за столом и гледам у гомилу непрочитаних књига, две шоље кафе, једну довршену и другу сасвим пуну и хладну... А неке небитне ствари морам да спакујем негде у потиљак, до...

13. новембар 2012.

О тужној сцени смрти

Седим у својој старој фотељи са цветним дезеном, а сенке промичу ту и тамо, кад не гледам. Изгледам као човек коме би пријао одмор. Ужасно сам уморно спокојан, гледам у постер голе девојке на зиду и питам се шта да радим са Њом. Она седи у ћошку, ћути и гледа у под. Везана је конопцем за радијатор, а ућуткана траком.  Шта ћеш бити кад порастеш?...

12. новембар 2012.

Још једно вече у тишини

Па... Још једно вече без речи, а? Да. Не могу, понекад, да си створим чак ни слику у глави тог нечега из чега ће нићи све те речи. Знаш, понекад се појави прелепа жена и ја је питам - о чему да пишем? Она одговори - о мени. Ја јој кажем да стално пишем о њој. И тако, у тренутку, неком споредном тренутку, чујем реч или видим неку слику и схватим...

11. новембар 2012.

Филозофија суботње вечери

Синоћ сам био на неком рођендану. Лоше друштво, добро пиће. Па, добро, врло ретко буде обрнуто. Седећи на некој меканој угаоној гарнитури поред моје бивше девојке и њеној новог дечка схватио сам, поново, колико мрзим суботе. Субота је дан када не излазим из куће, лежим и гледам филмове, читам нешто и мрзим свет. Сви ти глатко избријани ликови са...

10. новембар 2012.

Идеална ствар

Идеална ствар. Што дубље газим у ову суботу, тамо ми се чини да сам све даље од ње. Идеална ствар би била да имам идеалну девојку и да лежим на идеалном кревету гледајући у идеалну ламперију. Наравно, ништа од тога не постоји осим ако ја не кажем другачије. Девојка је дебела и ружна и апсолутно ју је немогуће волети, кревет шкрипи и федери убадају...

8. новембар 2012.

Вода, ватра и љубав - сувише лоше?

Новембарска киша је тупо ударала по асфалту. Занимљив склоп кућица, дрвећа и уличног светла је окруживао двоје људи који су стајали окренути леђима једно другом, делећи кишобран. Кишобран је био црн, асфалт је био црн, ноћ је била црна - углавном, много је црних ствари тог новембра она променила. Она је стајала под кишобраном, црним кишобраном...

6. новембар 2012.

Црвено, волим те црвено

Седео сам на поломљеној фотељи у тој сивој соби, гледао кроз прозор како снег промиче и сетио се да треба да отворим још једну лименку. Црвени пингвин је седео поред мене, зурио у плафон и стално понављао како не воли јануар. Отворио сам и њему лименку, он је своју стукао на екс, ја сам цевчио полако. Онда смо мало заједно зурили у плафон. Тај плафон...

5. новембар 2012.

Права љубав

Шетао сам улицом, беспослен као и увек, а онда се нешто десило. Угледао сам једну девојку. Само девојку. То је било чудно. Од целог града, од целог широког булевара и свих људи на њему, видео сам само њу. Била је сјајна од сунца и смешила се благо, носила је малу црну хаљину и изгледала је одлично... Пар корака, и даље сам гледао у њу, свет се вртео...

4. новембар 2012.

Стара песма

Ма нек се билмези туку, ти ћеш бити моја, тако је записано горе, високо... Записано је, богами  и на оној клупи у парку... А мој ум бесконачна тмина беше...док се ниси појавила т...

3. новембар 2012.

Почеци пролазности

Све је голи курац. То је једина реченица која ми одзвања главом последњих пар часова. Каже ми профа српског из средње (нека врста ментора) - пошаљи текстове неким часописима за књижевност, за почетак. Ја седим и гледам - који почетак? Почетак чега? Већина добрих писаца није имала почетак. Имали су снове, јесте, то мало геј звучи, али то је све што...

2. новембар 2012.

Кишни дани

На исцепаном папиру лежи пар једначина. На тим једначинама лежи празна шољица кафе, са две кашичице шећера на дну. Како знам да баш две кашичице шећера леже на дну црвене шоље? Па, поприлично је једноставно, сам сам их ставио тамо. Навучене завесе изгледају добро, нијанса браон боје им даје тај неки умирујући тон. А киша удара у прозор. Понекад се...

1. новембар 2012.

Време за љубав

Лежао сам на танком старом душеку и осећао хладноћу сивих зидова. Ово место - где год да се налази - је прва станица на путу ка паклу, сигуран сам. А моја драга нема времена... за љубав. Има мали ожиљак на усни и слатко се смеје, али у сваком случају нема времена, за љубав. Неко је окључао електронску браву, знам јер се зачуло - бибибибип. Увек се...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren