"Хеј Бејб."
"Хеј."
"Ш'а радиш? Како си?"
"Мислиш сад?"
"Мислим сад."
"Ево једем неку кремпитицу и нервирам се због испита."
"Ти стално једеш. И стално бринеш због испита."
"Па шта ћу..."
"Шта имаш на себи?"
"О Боже...А волео би да знаш? Хаха..."
"Наравно Бејб. Кладим се да седиш у оном огромном дуксу са косом замотаном у ону антистрес куглицу...
30. септембар 2012.
28. септембар 2012.
О правом лицу слободе
Волео бих да постоје маскирани хероји. Али не они класични, побогу не. Волео бих да постоје они попут Rorschach-a. Маскирани анти херој са поремећајем личности, верује да је његова маска (фантастична иначе) његово право лице. Али то није важно. Важно је оно што он ради. Ако лош човек учини лошу ствар, он му сломи прсте. Руку. Убије бога у њему. Учини...
27. септембар 2012.
Импресија
Јутарње сунце.
Наранџаста ламперија.
Неиспаван лежим и чекам октобар два.
Данас у тринаест часова. Занимљива ствар.
Тај октобар два. Даје занимљиву перспективу.
Или ћеш се удавити или ћеш научити да ходаш по води.
У мору дављеника дављеник бити нећу ја. Ћопави галеб, можда.
Дезорјентисан сасвим сигурно. Али не и дављеник.
Мислим...
25. септембар 2012.
Савршени свет
Дневник 1. септембар 1922. 16:09
Свет је насилно место. Данас сам видео мртвог пса на улици. Био је добар пас, сигурно. Имам двадесет година и унакажено лице. Акне. И сломљен нос. Силерџије. У продавницу је ушла једна занимљива девојка данас. Изгледала је добро. Гледала ме је у очи, па у лице. Узела је кутију чоколадних бомбона и сапун. Имала...
24. септембар 2012.
О латино пиџамама
Веш стоји у корпи, а ја лежим на кревету, половично покривен дебелим покривачем. Лампа немо гледа у мене, бескорисна, јер је јутро одавно стигло. Сунце шара кроз венецијанере, машиница за шишање лежи на поду. На сточићу поред кревета неколико папира са жврљотинама и процурела хемијска. "Шта се овде десило?", питам док се преврћем из кревета...
20. септембар 2012.
Догађајни дијалог двају мртвака
Трећег дана након Догађаја, авион је пролетео тик изнад нас остављајући неред на одвећ деформисаним улицама. Леци су летели свуда унаоколо. Поскочио сам, нестрпљиво, и ухватио један. Наша влада, или макар оно што је остало од ње, одлучила се на радикалан рез. "Од данас биће укинути затвори, као и све законом предвиђене казне. У овом злом часу,...
19. септембар 2012.
Ноћна шетња
У мраку сам сам,
у друштву милиона.
Нешто крцка.
Биће да је то заглављени
кликер у мом ђону.
Тако је мрачно.
Корачам улицама,
сенке играју,
а кликер струже...
Шутнем бандеру -
она немо гледа.
Керови лају,
страшна је помрчина,
небо скрива свемир,
небо би да буде граница...
Псето мртвог самураја...
И врућ хлеб раног да...
18. септембар 2012.
Одох
Још једна дугачка ноћ. Сувише мало времена имам и сувише много ланаца ме веже. Немогућност самосталног постојања, непознавање Худинија и умор од тежине света. Пречесто размишљам о томе да све баталим. Не у смислу јапанског тргања утробе оштрим мачем без пријатеља да ти одсече главу и скрати ти болне муке смрти... Нисам ја такав. Волим да будем...
17. септембар 2012.
Очима сањара
У сваком ћошку свемирачучи један јакоји те сања.
Твоја умршена косаи спокојно лицемале грешницеосвојили сусваки милиметар мога ума.
Лепота свемирапочива на твојим плећима,а боја неба није истакада ме не држиш за руку...
На мом крилу седиши посматраш птице.
А не знашда и даље имаш оне очи луталице,које сам на тренутак уловиооног сунчаног данаи...
16. септембар 2012.
Божанствени мајндфак
Постоји један свет. У бесконачности варијација. У једној од многих варијација постојим и ја. Можда постојим у још неким, уствари сасвим сигурно постојим у још неким световима. Али то нисам ја. Ја сам ја, један једини, овде и сада, овог часа док ово пишем. Могу ово писати и у хиљаду других светова, али то неће бити моје речи, јер то - јесам, али нисам...
15. септембар 2012.
O пмс-у, или не
"Сувише је мрачно", рекао сам. "Упали светло", рекла је. "Прегорела нам је сијалица." "Хајде да водимо љубав", добацила је слатко. "Хм. Касније." "Не волиш ме више?""Можда", намигнуо сам."Јесам ли се угојила?", питала је док је неприметно увлачила стомак. "Наравно душо, па видиш и сама", насмејао сам се."Стварно си кретен!",...
13. септембар 2012.
Замисли
Стојим малопре у бусу, унутра гужва и вруће је, нека дебела жена скаче преко мене, стаје ми на ногу кломпом, и наставља даље. Посекао сам се данас, на флашу. Леђа ме убијају. А сада и нога. Али све те, појединачне болове је заменио, или ујединио, како год, бол који ми је нанела музика. Наиђе, ето, Имаџин од Џонија Ленона. Слушао сам песму 'иљаду пута...
12. септембар 2012.
Спавај
Не постоји довољно добар дан, месец или година, да не бих желео да прође... Добар дан је готов дан, када лежиш и ништа се не дешава, осим што те помало убија помисао да ћеш сутра устати у шест часова, умити се, обријати и опрати зубе, и тако, свестан, улетети у нови дан. И тако, са свим компасима, мапама и ветроказима, ти си изгубљен. Био си изгубљен...
11. септембар 2012.
Сећање једног билмеза
Лежао сам ноћас на кревету
и сећао се тебе.
Ти си једна од онихкоје се заборавити не дају.
Та коса, тако превише ње, свуда -у мојим устима,очима,у мојим рукама,помешана са мојомкратком оштром косом.
Тако бела и топла,док се стискаш уз мене.
Поново те гледамкако падаш на дупе,са ролеракоје никад ниси умела да возиш.
И смејем се.
А...
9. септембар 2012.
О трагу у времену
Неки људи концепт уметности схватају преозбиљно. Уметност је, насупрот томе, игра, нота уз коју скакућеш маштом...Ја је видим као такву. И нисам сам.
Шта је уметник? Размишљао сам мало о овоме, и најближа ствар одговору је - стаклар. Сви уметници овог света су стаклари. Објаснићу касније зашто.
Све приче су већ испричане и све слике насликане,...
Поздравља вас Паја Патак
Било је то једно од оних суморних вечери које проводиш гледајући очајне емисије на каблоској и једући једну од оних инстант вечера из микроталасне, са ногама подигнутим на сточић сагледаваш ништавило опција да се у будућности нешто промени. Када сам довршио вечеру и схватио да нема више пива у фрижидеру, баталио сам и те-ве, нисам могао гледати ништа...
7. септембар 2012.
О рмбању, вештичарењу и љубљењу, укратко
Дакле, причајмо о пословима. И још неким занимљивим стварима. Трунем, људи, у једном магацину италијанских павлака. Пропадам, што умно што физички. Добро, физички никад нисам ни добро стајао. Е сад, за умно стање, неки кажу да ни ту нисам никад добро стајао, али ја то одбацујем као злонамерне клевете. Дакле, да је наша држава иоле паметна (Боже, никад...
6. септембар 2012.
О бритви и бројаници
Бритва и бројаница, неко их је оставио пред мојим вратима. Мислим да ми покушава рећи нешто, тај забринути доколичар, који нема паметнија посла него да брине о мени. Стављам их, у ћошак до врата, поред корпе са офуцаним беж панталонама и неком пожутелом мајицом.
Чим је нестало вина, сколиле су ме мрачне мисли, помишљао сам чак и да их употребим,...
4. септембар 2012.
3. септембар 2012.
Далекој
Причај ми нешто лепо,
о брисхалтерима,
тим божанским оковима,
или о боји твог кармина;
трула вишња,
ако се не варам.
Причај ми,
о месецу,
какав је био синоћ,
да ли је заљубљено зурио у тебе,
као ја?
Причај ми,
само причај,
за нас двоје
границе су само замишљене линије,
а године само број...
Реци ми:
не брини,
реци ми
неће ова клетва постојања
потрајати...
Дуже...
Батали
Лежим, са једним великим проблемом који ме тишти. Недовољно сам пијан да пишем o љубави, а сувише сам пијан да бих могао да размишљам и пишем нешто, рецимо, добро и дубокоумно. Примећујем једну ствар. Иако поприлично пијан, и даље сам свестан правописних грешака и куцам сасвим добро, и брзо. Срастао сам са овом, тастатуром. Десетине хиљада слова су...
2. септембар 2012.
О лошим дамама
Има нешто, тако привлачно у моделу грешне жене. Тако је добар осећај, у кафани, преврнути неку лошу, у крило. Само да се смеје, онако, кикотом пуним, безобразним... Довољно да је пожелиш, и заборавиш, на све. А ја, већ по навици, шапућем љубав. Лоше никад не падају на љубав. На несхваћене трубе. Лоше, никад нису пробале љубав. Ако и јесу, било је то...
1. септембар 2012.
Ток мојих мисли бр. 5
Није ни чудо што сви призивају Исуса, или неког другог војно способног бога, да спасе свет. Бичарке, бичарке свуда. Прерушене у прсате мјеталке, угледе студенткиње са просеком 9,8 , плавокосе клинке што играју фудбал, уметнице у карираним кошуљама, и оне ћутљиве, из библиотека. Када спознаш праву природу жена, често пронађеш да су оне најгоре уствари...
Рођенданска
Слабо осветљена соба. Изнајмљена, у поткровљу старе зграде. Сва обложена у старо дрво, не неко квалитетно. Неко обично, јефтино, жедно и испуцало. За климавим столом, над којим су накалемљене две полице, седим ја. Преврћем по некаквим белим папирима. Има их много, јако много. Обе полице, приковане за сто, пуне су књига. Мојих књига. Углавном непрочитаних....