Била је то још једна од онихдугих ноћи,у пекари где смомесили хлеб за пола града, а напољу је било доброи хладно, право време за пиво или два,у добром друштву олињалихмачака и опијених бескућника.
Неке клинке су играле око уличног светла, у малим шорцевима и малим мајичицамаса својих седамнаест година,увучене у вртлог одрастања, опијања...
29. мај 2012.
27. мај 2012.
На врхунцу
Отворио сам очи, а у глави ми је зврндало нешто, гласно и жуто, ваљда сунце. Врапци су лудовали напољу, а ја сам лежао, глава на поду, ноге на кревету, панталоне на глежњевима. У соби као да је умрло нешто али то нисам био ја, био је то и сувише лош осећај да бих био мртав. Преврнуо сам се на страну и угледао црну свилену чарапу и онда је филм почео...
26. мај 2012.
Није важно што постојиш
Рођен си. Ниси баш то тражио, ал' ето, нису ни маторци, заломио си се, тако, случајно. Одрастеш у клипана који има велики нос и ваљда добро кефало. Немаш паре па да не мораш да мислиш, немаш ни лепоту, па да можеш да будеш глуп и да те толеришу. Дакле, што би рекао кум, добио си шта си добио, са разлогом. Откријеш неки свој таленат и онда почнеш да...
24. мај 2012.
На крају града
На асфалту лешина, на асфалту још једна лешина, мртва мачка, имам пљуге, али немам упаљач. У овом граду живе чудни људи. Помало ћелави, помало кратки. Понекад мршави, често дебели. Солидне стамене жене суше веш на терасама високих зграда. Приђем олињалом старцу, питам за упаљач, наставим даље. Нижем цигарету за цигаретом, и ходам. Да побегнем...
21. мај 2012.
За ђеда
Писао сам синоћ о старости и иако си пар стотина километара био далеко, као да сам слутио да ћеш отићи, ђедо. Отишао си да оправиш шта се оправити горе треба, поздравио се ниси, можда зато што си знао да није крај... А можда само зато што никад ниси волео гужву.
Ниси играо карте и не замерам ти, док су се други клинци картали са ђедовима, ја...
Старост
Живео сам у крају са великим белим и црвеним и наранџастим кућама са великим зеленим травњацима и малом мусавом децом испред њих. Седео сам испред своје лепе беле куће, болничарка би ме сваког јутра извезла напоље и оставила ту, на немилост срећних парова из предграђа, мислећи да то волим. Радије бих гледао тв са њом, радије бих лежао у кревету и гледао...
19. мај 2012.
Нешто
Хорде капута протичу улицом,
ја само седим овде
и чекам да се
нешто деси.
Чује се валцер монструма
беле крви,
чују се лале
цвеће пакла,
чују се моји хладни прсти,
последица дугогодишњег чекања,
да се деси
нешто.
Ту једну ствар чекам и чекам,
а она никако да дође у мој стан,
живот или сан.
Проблем је тај
што ни ја не знам
шта чекам.
Да ли је...
18. мај 2012.
Размишљам о теби
Увек у последњем трену размишљам о теби. Зовеш ме и кажеш како ти се моја нова девојка жали да јој се не јављам... А мени је мука од свега, од ње, стално хоће да ме љуби, зури у мене сатима и смара ме... Ти ме питаш - па добро, шта би ти хтео? Знам ја добро, знаш ти добро, кажем - ја бих хтео неку која ме не смара. Ти кажеш - тебе све смарају. Кажем...
16. мај 2012.
Ништа не разумем
И док су снегови вејали, мртви људи су плесали и ништа није било у реду. У неком ћошку тог света сам био и ја, некада млад и бесан, сада само стар и привикнут, на људе, на демоне и изумрле добричине, укус мармеладе и и звук новчића. Људи су ме волели зато што сам био бесан, и за себе и за њих, и ја сам био океј са тим, све док ме трипују да добро пишем...
Феминистички непогодан
Жене беже од тужних људи. Оне желе човека који их никада неће расплакати. Не воле да оправљају сломљене играчке. Хоће да стојиш поред њих и да им помажеш да преброде кризе, од сусрета са вагом до одласка код фризера. И да их волиш. Да не питаш пуно.
Ја, са друге стране, ја их волим обичне, у дугачкој старој мајици и са чупавом пунђом од једног...
14. мај 2012.
Нисмо криви ми
Није више овде реч о нама, све ово се, маче, одиграва на једном вишем нивоу, судбину нам кроје као тапете, разумеш? Сећаш се, када си онда желела да те пољубим, у оном парку, и све се пућила онако, а ја сам гледао у звезде.. Е, тад су ми пажњу одвлачили велики медвед и велики пас, и нисам те приметио баш најбоље, у оном мраку. И знаш онда, када сам...
Не волим мај
У чему је фазон са женама и оним - што се не зна, није се ни десило? Оно фазон, шта, претури свет и нађи неку будалу, удај се добро и живи срећно? Кад су жене постале тако мушкобањасте? Па јебем му матер, не раде се ствари тако. Макар не у мом свету.
Ако ти каже да си трећи или пети, не брини, али ако ти каже да си други, други је заменица за...
12. мај 2012.
На бетону
Само сам устао и погледао горе, а горе је змај од папира летео, легао сам на хладан бетон, поново, желећи да заборавим да сам икада и постојао. И упркос томе што су хаљине пролазиле тик изнад моје главе и што су дебели људи јели пљескавице и пили пенушаве сокиће, није ми се постојало у овом свету, не. Знаш оно кад ниси бирао ни кад ни где ћеш да се...
11. мај 2012.
Укратко о романси
Имала је та велика лепа уста и лежала је на мом кревету, чупава и гола. Смејала се у сну, а ја сам је посматрао из велике фотеље поред кревета и свет је био тихо место. Сипао сам си чашу вина и залио кока-колом, зашто да не, ваља живети сваки дан као последњи, тако да ни не приметиш када ти се смрт прикраде и иза леђа прави смешне гримасе за малу децу...
10. мај 2012.
Безвезе
Једна је мала рекла недавно - ти познајеш душу овог југа, али не познајеш душу од бејб. И била је у праву. Да је познајем, одавно бих био обичан срећан човек. Ни Бог ни вино не мењају ствари, што је најгоре, ни ја не мењам ствари, играм се около са којекаквим, јесте, занимљивим, уједно и лошим девојкама и надам се да ће се Бејб вртети ту, да ћемо спаковати...
9. мај 2012.
О пролазности
Не пишем више приче. Нема их у глави, нема их нигде. Све је више песама. Лоших песама. Можда ми треба десетогодишња пауза, можда после будем жељан и неисписан као оног дана када сам отворио блог.
Блогери долазе и одлазе, за ових, ево годину и нешто, мноштво их је отишло, пар зиљавих дошло, а ја сам срећан што само седим овде, као старац на трему у...
7. мај 2012.
Дан пре него што одеш у пакао
Дан пре него што одеш у пакао, срешћеш човека који си могао бити и рећи ћеш му - урадио сам најбоље што сам могао. Јер, није то то, сви ти чаробњаци, виле и вукодлаци што седе свуда унаоколо знају да си ти човек који си требао бити, а не човек који си могао бити и то је права права ствар. И јеси помало нагао, апсурдан и луд, али улепшаваш неким људима...
5. мај 2012.
Једно мајско вече
Врело мајско вече,
ти и ја под ћебетом делфина,
чоколадно млеко
на сточићу
и покојна улична светиљка.
Супер месец напољу,
лаган ветар улази
кроз прозор тихо,
и мрси ти косу.
Окрећеш се лагано,
ТАП! не дирај то,
и настављаш да спаваш.
Ја и даље
лежим будан,
пулсирајућег образа,
и слушам
крекете удаљених жаба.
Гледам у месец док се
пружам...
4. мај 2012.
О дивљим коњима
Све је ово
црно и жуто
и неважно,
и док ти
господари таме
шаљу месечине и
зрикавце,
ти јуриш
дивље коње
свога бића
по планинама
и ливадама
и скривеним шумарцима,
а дивљи коњи
твога бића
беже од тебе
и не можеш
не можеш
их укротити
лепим хаљинама,
ни са мало кармина,
ни укусом опорог вина
и културних мушкараца,
и у овом неважном
свету,
то је једино...
3. мај 2012.
Старим
Само седимо овде и старимо. Двадесет година у гузцу набили, и даље клинци и не знамо ништа, гледамо цртане и играмо игрице и гађамо папирићима девојчице што нам се свиђају... Прошле године (кад сам био млад), смејао сам се једној Каћи и још некима када су кукали како старе и како им живот протиче пред очима. И загазише они храбро у двадесету, и ено...
2. мај 2012.
Сунце је било врело
Сунце је било врело, гомили господе су кравате стезале душнике, а ја сам ишао на челу колоне, оборене главе, у белој поткошуљи, шареним хавајкама и јебеним крокс папучама које си ми купила за тридесет и неки рођендан. Кад су спустили ковчег, мила, на трен сам се запитао да ли си овде или тамо, и хтео бих ти рећи, где год да си - била си феноменална!...
1. мај 2012.
О бичаркама
Чешће сам без инспирације него што сам са њом. Исти је случај и са женама. Кад их нема - нема, а кад их има - има их тона. Јебеш ми све, не знам шта да радим. Није ту само реч о осећањима, величини корпица и боји косе, него и о мени. Ја бих једну онако, право добру, а све које су ми на располагању би само да се играју. Некад је свет био прав, дрво...