Живео сам у крају са великим белим и црвеним и наранџастим кућама са великим зеленим травњацима и малом мусавом децом испред њих. Седео сам испред своје лепе беле куће, болничарка би ме сваког јутра извезла напоље и оставила ту, на немилост срећних парова из предграђа, мислећи да то волим. Радије бих гледао тв са њом, радије бих лежао у кревету и гледао у плафон, радије бих читао, иако она окреће странице сувише споро...
А предграђе није предграђе, није тако чисто и наивно као што изгледа, ко би то боље могао знати од човека који већ петнаест година седи сам на трему испред куће?
И слике постају све блеђе и блеђе, а песму чујем све ређе и ређе, и не пишем више, не могу, а тако бих желео.
Слични текстови:
УздизањеБрате. Зона сумрака.
Тог дана сам се пробудио нешто раније него иначе. Било је пола шест, а ја сам рибао зубе у купатилу. Отишао до боравка, скувао кафу...попио. Појео неку шницлу од јуче, без 'леба. А потом изашаo напоље, на… Прочитај- Све за легендуПосле два пива свет ти се чини шаренијим него иначе. После шест ти изгледа као Рај. Осим ако си Боро алкос, који је провео читав живот пред продавницом циркајући. Код њега је та граница померена са шест на гајбу. И тако је, м… Прочитај
- Две хиљаде годинаЈа и још, можда, отприлике хиљаду душа, у овоме чудноме граду. Овде ветар не преврће лишће, овде нема поштара, овде је хладно. Узела је душу, престао сам да постојим. Овде има много керова, овде је увек тмурно, али никада не … Прочитај
- Хиљаду смрти једнога писцаОн је био писац. Читав свој живот је провео сам, отуђен од света, у четири зида. Његова сенка је увек правила мрак над столом поцрнелим од мастила и изгребаним од снажног притискања пенкала. У том мраку су се рађале приче, ле… Прочитај
- Где год да кренеш...Где год да кренеш - посматраћу те.
Тога дана седела је сама у кафићу поред старе липе. Била је...Била је лепршаво лепа, равне црне косе, у краткој летњој хаљиници са пар цветова посутим по њој, тек онако, да покажу колико је … Прочитај
0 коментара:
Постави коментар