Дан пре него што одеш у пакао, срешћеш човека који си могао бити и рећи ћеш му - урадио сам најбоље што сам могао. Јер, није то то, сви ти чаробњаци, виле и вукодлаци што седе свуда унаоколо знају да си ти човек који си требао бити, а не човек који си могао бити и то је права права ствар. И јеси помало нагао, апсурдан и луд, али улепшаваш неким људима дане и то је добар разлог за твоје постојање чак и ако си прегорео сасвим, разговараш са Богом и ван цркве и пијеш у мрачним ћумезима са протагонистима тужних живота.
Дан пре него што одеш у пакао, убраћеш цвеће зла и поклонићеш га најлепшој девојци коју знаш. Исијаваћеш срећу тог дана, као сунце, и неће те болети погледи упрти у твоја леђа и твоје руке, твоје очи. Бићеш срећан што си тако мали у универзуму, бићеш срећан што те то што си мали решава одговорности према свету, а твоја срећа ће бити лажна, јер сви су одговорни и сви су криви и ти то знаш. Велике игре играју мали човечуљци, са дијагнозом лудила и порока, месија и пророка, и ништа им то не смета да буду људи који су одувек требали да буду.
Дан пре него што одеш у пакао, пробудићеш се рано и зевнути једном, у знак протеста топлоти пакла која ти прљи образ. Рећи ћеш - хвала на пажњи, и поклонити се свету и бићеш човек који си могао да будеш, само мало прекасно. И тог дана ћеш причати луде ствари и радити обичне ствари и бити цар, колико је то могуће данас, али сутра, сутра је нови дан, дан када ће те вазнети у небо, дан када ћеш заронити у дубине пакла, дан када ће поново поскупети цигаре и гориво. Дан када ће те смрт повести у поход.
0 коментара:
Постави коментар