Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

09. мај 2012.

О пролазности

Не пишем више приче. Нема их у глави, нема их нигде. Све је више песама. Лоших песама. Можда ми треба десетогодишња пауза, можда после будем жељан и неисписан као оног дана када сам отворио блог.

Блогери долазе и одлазе, за ових, ево годину и нешто, мноштво их је отишло, пар зиљавих дошло, а ја сам срећан што само седим овде, као старац на трему у неком вестерну, гледам, дочекујем и испраћам... Нисам баш човек који уме да траје, нит' ли се трудим да док трајем, трајем квалитетно. Волео бих онај живот - акција, и крећу коњи са старта, џокеји, мноштво публике, и док трепнеш, завршила се трка, отишао си преко, али тек након што си подигао двеста кинти које си зарадио на трци свог живота. Кратко да траје, али да сваки минут буде добар и бољи... Многи би то хтели. 

И преврћем се, немирним сновима измучен, мислим о пролазности свега и сада кад не пишем приче, када их више нема у мојој глави, враћам се међу смртнике и константно имам жељу да си урежем име у неко дрво или камен, да ме надживи, па макар само још годину. Ових пар прича и лоших песама свакако нису довољне да ми обезбеде вечно место у свемиру, у паклу можда, али сигурно не у холу славних или макар упамћених. Писао сам оно што сам хтео, онако како сам хтео и када прочитам неки свој текст видим само набацане реченице, понекад са смислом, углавном без и кажем - океј. 

Све дође и прође. Ожениш жену, за двадесет година те прође и разведеш се. Купиш коња, он се смори и побегне. Слушаш напаћене душе седмог круга пакла како завијају ужасним узвицима страве, запалиш цигарету и чекаш у реду за хлеб и млеко. Ви'ш, још је то ту, унутра, наиђе ми некад нека маштовита реченица, али само некад. Оно, ако пишеш много, а лоше, имаш неке шансе. 

И тако, проћи ће и ово за десетак година, писаћу поново још луђе приче и жене ће сакривати децу када будем читао приче са свог балкона, мачо типови ће плакати као цурице, а необични људи ће се смејати као луди и биће то једна прича која обједињује све до сад испричане приче, а има их само пар, све друго су нијансе... Диоген ће точити најфинија вина из бурета, а ми ћемо бити ту, вечни, урезани иницијалима у добар камен, гладак и фин. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren