Старим

Само седимо овде и старимо. Двадесет година у гузцу набили, и даље клинци и не знамо ништа, гледамо цртане и играмо игрице и гађамо папирићима девојчице што нам се свиђају... Прошле године (кад сам био млад), смејао сам се једној Каћи и још некима када су кукали како старе и како им живот протиче пред очима. И загазише они храбро у двадесету, и ено их, опет млади, до тридесете... Онда ће опет кукати, али овај пут ћу их разумети и свечано се заклети да ћу им подићи најлепше споменике, када буду мртви. Волео бих, да ме сада неко утеши и каже - ма не стариш, нема везе што ништа у животу ниси остварио, па то је нормално. 

Ма није нормално, јебем му матер, да будеш дудук и будала читав живот и да ништа корисно не урадиш. Осим пар писмених задатака које сам урадио кришом и једног спашавања мачке из неугодног друштва олињалих керова - ништа. И појави се нека жена и знаш да није права, али идеш ка њој, јер мислиш да си довољно био сам, бојиш се да ако прође још која година, остаћеш заувек сам, мртав, на кревету у мрачној соби. И тако. 

Једина ствар која може променити све и учинити те поново младим је жена, али не било која, него нека права, мора да има то у крви, да ти сруши све темеље и натера те да шибнеш назад доле, у прашину, међ младеж. Једини проблем је што мене такве женке неће. Изгледа да ћу морати да идем у Босну, јер овај Београдски менталитет није за људе као што сам ја. Тамо живе лепе жене са којима се контам и то је то. Матори коњ, мајка и даље за мном спрема, једино знам да спремим кајгана и иако сам старије дете изгледам размажено и безобразно. Изгледа да матори ипак није успео да истера сав инат из мене оним војничким опасачем. Реално, хвала ти матори, јер ако сам сада дерле, замисли какав би луцифер тек био да ме ниси васпитао. 

И лежим и седим и старим и не знам шта да радим у међувремену, како да попуним празнину коју време ставља пред мене. 

Слични текстови:

• Врли нови свет Постоји нешто јадно у овом животу... Једна виша животна филозофија о формирању човека... Јер шта је данас човек? Човек је данас животиња више него икад. Човек престаје полако бити биће са највишим познатим нивоом свести, чо… Прочитај
• О будућности боје фифти шејдс оф греј Двеста хиљада људи је тражило да буду први становници планете Марс. То је помало застрашујуће. Звучи готово као да се грабе и отимају за ту пустош... Као да кажу - све може, само нећу више да живим овде! Наравно, ми овако б… Прочитај
• Писац ради на гориво Писац ради на гориво, а то гориво су доживљаји... И звучи заиста смешно када неком од мојих сулудих пријатеља кажем нешто као - идемо у авантуру! Као да смо клинци неки и то... Да то неком са стране кажем мислио би да сам л… Прочитај
• Клонуле главе у јурише Је л' се удараш ти?  Па МАЛООО... Две кафе и два продужена еспреса... Бокте. Мислим, у суштини, није то ништа страшно, знам људе који пију шест пута више и скроз су олрајт. А ја. Мислим, и ја сам пио доста кафа токо… Прочитај
• Мало ништа, ради континуитета Мислио сам вечерас да објавим нешто старо, ал' сам себи рекао - јебеш то, мораш писати. Синоћ сам исто писао, само нисам објавио. Кукао како ми фали пара и то. Кога боли курац, фазон. О чему сад да вам пишем?О пропасти свет… Прочитај