Врело мајско вече,
ти и ја под ћебетом делфина,
чоколадно млеко
на сточићу
и покојна улична светиљка.
Супер месец напољу,
лаган ветар улази
кроз прозор тихо,
и мрси ти косу.
Окрећеш се лагано,
ТАП! не дирај то,
и настављаш да спаваш.
Ја и даље
лежим будан,
пулсирајућег образа,
и слушам
крекете удаљених жаба.
Гледам у месец док се
пружам преко ње,
узимам тетрапак са сточића
и док лењо млеко иде уз цевку,
мислим о
покемонима,
јер не смем
о њеној лепој
коси.
А тако бих се играо
са њом.
Удаљени сат
из друге собе
откуцава два сата
после поноћи,
а ја још увек
не могу да заспим.
Лоше је то,
што нико
баш нико
не плаћа прековремене сате
доколичара.
Слични текстови:
О црвеним сновима
И Бог пуцну прстима,
створи ме и рече -
овај неће написати роман,
И биће нешто, кад сви буду ништа.
И ето ме сада,
двадесет година касније,
седим над празним папиром
ослањам се пуном главом
на чисте дланове
и покушавам
и ос… Прочитај
Ти
Ти си ми потребна, јер ја те волим.
Ти си ми потребна, јер ја те сањам.
Ти си ми потребна, јер ја сам пијан.
Ти си ми потребна, јер си предивна.
Ти си ми потребна, јер се свет не окреће без тебе.
Ти си ми потребна, jер једин… Прочитај
Покајничка
Ово вече је било паклено.
Седим међу чашама, флашама, пикавцима,
а оно мало морала што је остало је
нека клинка управо штиклом сломила.
Један сат је после поноћи,
а ја седим за компјутером и пишем ово.
Остало је само нас ш… Прочитај
Љубав у двадесет минута
Први минут је
протекао у непријатној тишини.
Други је већ био бољи,
а трећи је пратио шампањац
и лагана музика.
У седмом минуту си се већ
свлачила,
осми си провела огледајући се,
а у деветом си би… Прочитај
Вечерњи талас, већи него обично
Вечерас сам писац,
уметник,
вечерас сам моћник
попут свих оних моћника који
су живели вековима пре мене,
и исто као и ја,
седели,
пили вино
слушали керове,
мачке и ветрове
и писали неке њихове речи.
И њихове су речи биле
бе… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар