Ништа не разумем

И док су снегови вејали, мртви људи су плесали и ништа није било у реду. У неком ћошку тог света сам био и ја, некада млад и бесан, сада само стар и привикнут, на људе, на демоне и изумрле добричине, укус мармеладе и и звук новчића. Људи су ме волели зато што сам био бесан, и за себе и за њих, и ја сам био океј са тим, све док ме трипују да добро пишем и све док ме трипују да сам у праву. А неке су девојке пролазиле кроз град, изузетно младе и сачуване од света, посматрао сам их са клупе, меркао једној дупе и био је то добар живот.  Временом их је било све мање и мање, и струне су биле све тање, и напослетку, свет је пукао напола. Тешко је сачувати свет коме је потребан избавитељ на сваких пар миленијума, да дође и пуцне прстима и каже - сад сте чисти, 'ајте опет од нуле. А ми дигли куле и носеве, за трен у исти брлог потонемо, и седимо, картамо и пијемо, јер једном се живи и нема везе што смо изгубљени, о томе ћемо мислити касније. 

После, приђеш џину од милијарду метара, он те милостиво погледа и каже - изволите вашу карту до пакла, и сендвич, за успут. Снег веје у мају, опет се неко играо са временском машином, кретени, а чувар машине лежи негде разбијен од тешких халуциногена, и ова хијерархија света не шљака уопште, тотални колапс свега, ма нема везеее... И посматрам све то из неког ћошка и смејем се, нисам љут, шљапнем најближу женку и она поскочи, онда ми донесе још једно пиво и цигарету, завали се поред мене и посматрамо шоу заједно... 

И након свега, људи ме посматрају као добричину и краља, краља будала, јер овде и немаш других, а ја им се смејем и они се смеју, и нико није љут, сви смо се помирили са тим, да нећемо добити ланч пакет када стигнемо горе и то је баш безвезе. Осећам како ме нешто боде у леђа, можда првим летом одем, а глумци су тако добри и сценографија је још боља, само је представа лоша, и опет, не иде ми се, овде ме макар хране. Добро је постојати, било где, чак и овде. А шта би ти, сад од мене још? 

А мој мешанац, булдог по изгледу, пас по нарави, само ме гледа тужним очима и ништа не разуме.

Слични текстови:

• Дарујте цвеће, лепо јеСвако вече у девет сати неки чова из стана поред пева арију. Дошао бих с неке бедне шљаке, уморан и трезан довукао се до трећег спрата и отишао под туш одмах...Онда бих изашао на терасу у бадемантилу и само га слушао док зави… Прочитај
• ОпорукаЛежао сам на самртној постељи, закрвављеним погледом одмеравао једног гаврана што је седео на прозору и размишљао о предаји. Њушка је лежао у подножју мојих ногу, на радију је свирао неки лагани џез, а небо је било сиво и нис… Прочитај
• 5913Бзззб. Палим кућу, мали Тинкер спрема доручак и чисти унаоколо, а ја лагано путујем ка купатилу на покретној траци. Трака стиже до купатила, ударам главом о звонце, обично, као што су некад носиле краве. Никако да наручим нов… Прочитај
• O пмс-у, или не"Сувише је мрачно", рекао сам. "Упали светло", рекла је. "Прегорела нам је сијалица." "Хајде да водимо љубав", добацила је слатко. "Хм. Касније." "Не волиш ме више?""Можда", намигнуо сам."Јесам ли се … Прочитај
• На бетонуСамо сам устао и погледао горе, а горе је змај од папира летео, легао сам на хладан бетон, поново, желећи да заборавим да сам икада и постојао. И упркос томе што су хаљине пролазиле тик изнад моје главе и што су дебели људи ј… Прочитај