Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

13. април 2012.

О драгој Марији

Седео сам сам, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. Парада је пролазила, кроз град, а ја сам је посматрао, сам. Изгледа да сам, узалуд старио. Марија, знам да ме чекаш горе, са варјачом. Знам да ћеш ми пребити ребра, стара, због оних конобарица, и собарица, и млекарица. На то чекаш, већ тридесет и четири године, драга моја, Марија. Мислио сам, увек ћу бити млад. Понекад пијан, и вечито млад. А сада, најгора варијанта, вечито пијан, и вечито стар. 

Понекад бих, пожелео, да те видим, Марија, да ти се придружим, Марија, али бих се, сетио Иване, Драгане, Иве, Тање, и још пар, насмејао бих се, и још једном, пожелео да никада, никада, не будем стар. Лепе жене пролазе кроз град, а ја седим, овде, и чекам. Гледам, и пијем, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. А ти се, смешкаш, из дубина пакла, и поправљаш, поправљаш шминку. 

Хех, два се, ђавола нашла. Само, ти си, ето, раније отишла, и ниси мислила, да ћу се, оволико задржати. Како сам, добар живот, проживео, драга моја, Марија. Како сам га живео, пре тебе сам, требао бити, тамо преко. А опет, као да ме, сам ђаво, држи овде, јер зна какву си нарав, имала. Сада њему, дробиш када дође касно кући, сада њега, варјачом, гањаш, сада њему, спремаш лоша јела. О, Исусе, молим те, отвори ми, врата Раја. Знам да не заслужујем, али, нисам, толики грешник, па да сам, заслужио своју драгу, Марију. 

Јесам, украо, пар чоколадица, као клинац, јесам, пребио два билмеза, јер су гледали, моју драгу, Марију. И јесам, Исусе, ретко обилазио цркве, чешће неке, чиновнице најстаријег заната, и јесте, пио сам, пушио и много, псовао, али кајем се, грдно. Опрости, ако можеш, и смести ме, у неки запећак раја, или пакла, само не, поред ње.

Хладно пиво, довршавам, карневал пролази кроз, град, долазим, драга моја, Марија. 

Слични текстови:

  • Црни ЦонгаЦонга је био црн. То је његова прича. Црнац у срцу. Личио је на црнца, али није био црн. Штавише, био је бељи од свих нас заједно. Али имали смо осећај као да је дошао из Етиопијског гета. Једино не знам што Етиопија, ваљда з… Прочитај
  • У вашем светуВашем свету сам стран. Вама ништа не значим, Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. У Вашим срцима има места за све који ту потраже уточиште. А можда нема места ни за једног. Ипак, имате Ви велика срца, зар не? У Вашем… Прочитај
  • Врати се Нисам ништа написао читав дан. Тачније, написао сам брдо ништавних ствари. Без логике, без осећања, скривених нити. Празних, једном речју. И некако сам испуњен немиром. Јебига, извини,  погрешио сам. Врати се. Врати … Прочитај
  • Не дам, не може!Пре пар дана позвала ме је једна другарица из школе да свратим до ње, да вежбамо математику. Ја иначе, не знам математику. Тачније знам, ал' по потреби. У основној имао 5. У средњој 2. Једва. Учим је само када морам. И тако. … Прочитај
  • Мртав - почетак повраткаНеке лепе ствари ми се дешавају ових дана. Можда ме и крене у животу, а можда опет све упропастим по обичају. Углавном, све је супер, само ја сам мртав. Не мртав-мртав, него се само понашам као мртвац. Зомби, тачније. Живот п… Прочитај

4 коментара:

  1. Drugi put citam pricu,i po drugi put sam odusevljena, ispunjena emocijom....jebte kako pises, ne moze da ti promakne emocija (bilo koja) ni u jednom tekstu...sjajan si Mitomane...slava ti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хах, не претеруј. Посрећи ми се понекад, то је све. Без неке лажне скромности, стварно мислим да је тако.

      Избриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren