Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

13. април 2012.

О драгој Марији

Седео сам сам, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. Парада је пролазила, кроз град, а ја сам је посматрао, сам. Изгледа да сам, узалуд старио. Марија, знам да ме чекаш горе, са варјачом. Знам да ћеш ми пребити ребра, стара, због оних конобарица, и собарица, и млекарица. На то чекаш, већ тридесет и четири године, драга моја, Марија. Мислио сам, увек ћу бити млад. Понекад пијан, и вечито млад. А сада, најгора варијанта, вечито пијан, и вечито стар. 

Понекад бих, пожелео, да те видим, Марија, да ти се придружим, Марија, али бих се, сетио Иване, Драгане, Иве, Тање, и још пар, насмејао бих се, и још једном, пожелео да никада, никада, не будем стар. Лепе жене пролазе кроз град, а ја седим, овде, и чекам. Гледам, и пијем, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. А ти се, смешкаш, из дубина пакла, и поправљаш, поправљаш шминку. 

Хех, два се, ђавола нашла. Само, ти си, ето, раније отишла, и ниси мислила, да ћу се, оволико задржати. Како сам, добар живот, проживео, драга моја, Марија. Како сам га живео, пре тебе сам, требао бити, тамо преко. А опет, као да ме, сам ђаво, држи овде, јер зна какву си нарав, имала. Сада њему, дробиш када дође касно кући, сада њега, варјачом, гањаш, сада њему, спремаш лоша јела. О, Исусе, молим те, отвори ми, врата Раја. Знам да не заслужујем, али, нисам, толики грешник, па да сам, заслужио своју драгу, Марију. 

Јесам, украо, пар чоколадица, као клинац, јесам, пребио два билмеза, јер су гледали, моју драгу, Марију. И јесам, Исусе, ретко обилазио цркве, чешће неке, чиновнице најстаријег заната, и јесте, пио сам, пушио и много, псовао, али кајем се, грдно. Опрости, ако можеш, и смести ме, у неки запећак раја, или пакла, само не, поред ње.

Хладно пиво, довршавам, карневал пролази кроз, град, долазим, драга моја, Марија. 

Слични текстови:

  • О драгој МаријиСедео сам сам, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. Парада је пролазила, кроз град, а ја сам је посматрао, сам. Изгледа да сам, узалуд старио. Марија, знам да ме чекаш горе, са варјачом. Знам да ћеш ми пребити ребра,… Прочитај
  • Тамо где кише немаБоже боже, где баш ја да се родим у овој забити?  Овде никад не залазиш, да видиш колико смо дужни, пијани и тужни. Овде никад не свраћаш, ти белосветски гаде, а циганчићи чупају беле раде и праве карамбол... Свирачи гра… Прочитај
  • О састанкуИмао сам црне цвикере, и букет ружа у рукама, био сам потпуно трезан и стајао сам пред великим вратима од махагонија. Ветар је дувао, али је знао да ми не може ништа, ове су кости старе и тврде као стене, овај капут има килом… Прочитај
  • ЈебигаИмали смо један бар, у подруму једне оронуле зграде и био је право добар. Током година, жене су одлазиле и долазиле, то је лаж, само су одлазиле, а ми смо остајали. Стална постава животних филозофа, једна пијаница и један наи… Прочитај
  • Укратко о романсиИмала је та велика лепа уста и лежала је на мом кревету, чупава и гола. Смејала се у сну, а ја сам је посматрао из велике фотеље поред кревета и свет је био тихо место. Сипао сам си чашу вина и залио кока-колом, зашто да не, … Прочитај

4 коментара:

  1. Drugi put citam pricu,i po drugi put sam odusevljena, ispunjena emocijom....jebte kako pises, ne moze da ti promakne emocija (bilo koja) ni u jednom tekstu...sjajan si Mitomane...slava ti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хах, не претеруј. Посрећи ми се понекад, то је све. Без неке лажне скромности, стварно мислим да је тако.

      Избриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren