Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

13. април 2012.

О драгој Марији

Седео сам сам, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. Парада је пролазила, кроз град, а ја сам је посматрао, сам. Изгледа да сам, узалуд старио. Марија, знам да ме чекаш горе, са варјачом. Знам да ћеш ми пребити ребра, стара, због оних конобарица, и собарица, и млекарица. На то чекаш, већ тридесет и четири године, драга моја, Марија. Мислио сам, увек ћу бити млад. Понекад пијан, и вечито млад. А сада, најгора варијанта, вечито пијан, и вечито стар. 

Понекад бих, пожелео, да те видим, Марија, да ти се придружим, Марија, али бих се, сетио Иване, Драгане, Иве, Тање, и још пар, насмејао бих се, и још једном, пожелео да никада, никада, не будем стар. Лепе жене пролазе кроз град, а ја седим, овде, и чекам. Гледам, и пијем, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. А ти се, смешкаш, из дубина пакла, и поправљаш, поправљаш шминку. 

Хех, два се, ђавола нашла. Само, ти си, ето, раније отишла, и ниси мислила, да ћу се, оволико задржати. Како сам, добар живот, проживео, драга моја, Марија. Како сам га живео, пре тебе сам, требао бити, тамо преко. А опет, као да ме, сам ђаво, држи овде, јер зна какву си нарав, имала. Сада њему, дробиш када дође касно кући, сада њега, варјачом, гањаш, сада њему, спремаш лоша јела. О, Исусе, молим те, отвори ми, врата Раја. Знам да не заслужујем, али, нисам, толики грешник, па да сам, заслужио своју драгу, Марију. 

Јесам, украо, пар чоколадица, као клинац, јесам, пребио два билмеза, јер су гледали, моју драгу, Марију. И јесам, Исусе, ретко обилазио цркве, чешће неке, чиновнице најстаријег заната, и јесте, пио сам, пушио и много, псовао, али кајем се, грдно. Опрости, ако можеш, и смести ме, у неки запећак раја, или пакла, само не, поред ње.

Хладно пиво, довршавам, карневал пролази кроз, град, долазим, драга моја, Марија. 

Слични текстови:

  • Музицирај кад не умеш - Кишица пада. И мрак је. Да ли заиста мислиш да је икога брига за нас? - Не знам. Не бих рекла. - Ни ја. Чуј, ја... Мислим, требало би да почнемо да стварамо. - Мислиш да је то тако лако, а? - Знам да није. Заједно смо у ов… Прочитај
  • Пази где те поглед води До пре пар година имао сам чудан фетиш, јебига. Волео сам да их гледам како се купају. Некад је био довољан двоглед. Некад не. Некад сам ишао далеко, до камера чак. Једном сам висио са седмог спрата. То је била авантура. Ал… Прочитај
  • Када изгубиш спознаћеш мир Сањао сам да сам ожењен најлепшом женом на свету и да сам алкохоличар, можда... И све је било тако сјајно, журио сам кући да бих јој говорио - ж'тем, ж'тем... А она, моја чупава францускиња са сјајним ногама се туцала са ко… Прочитај
  • Живела срећа Кренем у продавницу пре неко јутро и деси се нешто заиста чудно. Иде Лаки преко улице и маше. А ја већ смотао бајс удесно, гледам га преко рамена и покушавам да схватим. Лаки је један ћелавац са цвикерима кога знам из краја… Прочитај
  • Како сам покоравао свет Постојим, па баталим све. Па запалим цигарету, ужасан смрад катрана се осећа, и одлучим да је крајње време да постигнем нешто и заиста не желим да баталим све. Онда баталим све. Кажем јеби се доручку, бријању, писању, пиву,… Прочитај

4 коментара:

  1. Drugi put citam pricu,i po drugi put sam odusevljena, ispunjena emocijom....jebte kako pises, ne moze da ti promakne emocija (bilo koja) ni u jednom tekstu...sjajan si Mitomane...slava ti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хах, не претеруј. Посрећи ми се понекад, то је све. Без неке лажне скромности, стварно мислим да је тако.

      Избриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren