Тако.

Стари људи су седели на клупама. Клинци су седели на степеништу и вртели само једну цигарету. Нека мачка је спавала на лименом крову, а клинац је сипао кечап у симпатијин хот-дог. И тако...

Могли смо и ми да будемо ту негде, али ето, нисмо. Гледам сада ову нашу причу и изгледа ми смешно, тотално клиначки, занесењачки...А није то била. 

И волела си ме, и волео сам те, само не у исто време, прво ти, а ја сам био гадан и луд, па онда ја, а ти си била ледена, решена да не дозволиш овом кратком мамлазу да те зајебава. Волели смо се, само ето, мимоишли смо се за пар година. Малена разлика. Можеш ли веровати да је време криво за већину лоших и добрих ствари на овом свету? Простора имам, дечко сам са периферије, али времена немам, потрошио сам се јурећи казаљке, јурећи оно што је било, уместо да јурим оно што ће бити. 

Не знам да ли све ово вреди, не знам да ли ћу икад се смирити поред неке фине мале женице, али знам да си ми дала најјачу ствар на свету, тај трип да сам неко важан и разлог више да останем овде, то писање које због тебе никад не стаје...

И шта ће бити кад се ти будеш удала, можда за неког другог? Ехх, пустимо то сада, ионако живим у прошлости. Фурам једанаест седих у деветнаест година, почело је са две и ето нас, једног дана ћу се пробудити бео као малокрвна девојчица, и неће ми бити битно, јер знам разлог за све то, знам...

Знам ти ја много ствари. Данас је пало кречење и кад год сам ухватио трен или два, спустио сам се на фотељу на травњаку, дигао ноге на сточић и осматрао околину, гледао у сунце на трен или два, док ћале не би дрекнуо и онда бих морао да зароним назад у боју. Увече, када смо све завршили, стојим на сред дневне собе ослоњен на моју Бубу и каже мени она: "А што ти бато не би био неки фризер ил' нешто? Шта ћеш да радиш кад ти падну сви сателити?" Одушевила ме је. Откуд знам шта ћу да радим, ни за сутра не знам. Волим да проведем сате планирајући и онда да се гризем зато што ништа не ваља. А кад падну сателити? Па, вероватно ћу прећи на папир и оловку и живети од онога што уловим, или испросим неким духовитим опаскама. Дакле,  вероватно ћу умрети од глади. Тако...То сам морао да кажем.

Слични текстови:

• Размишљам о тебиУвек у последњем трену размишљам о теби. Зовеш ме и кажеш како ти се моја нова девојка жали да јој се не јављам... А мени је мука од свега, од ње, стално хоће да ме љуби, зури у мене сатима и смара ме... Ти ме питаш - па добр… Прочитај
• Нисмо криви миНије више овде реч о нама, све ово се, маче, одиграва на једном вишем нивоу, судбину нам кроје као тапете, разумеш? Сећаш се, када си онда желела да те пољубим, у оном парку, и све се пућила онако, а ја сам гледао у звезде.. … Прочитај
• ДРАГА, НЕ ЧИТАЈ ОВО.Вече је било, фантастично. Скапирао сам то проклетство када си кретен, посветиш некој жени нешто и она те инстант замрзи. Не воле жене да буду те фантастичне музе о којима пишу кретени. Видиш, мрачну страну имају те перфектне… Прочитај
• Не волим мајУ чему је фазон са женама и оним - што се не зна, није се ни десило? Оно фазон, шта, претури свет и нађи неку будалу, удај се добро и живи срећно? Кад су жене постале тако мушкобањасте? Па јебем му матер, не раде се ствари та… Прочитај
• Љубав је среда Улицом иду цигани. Погледам их погледом хиљаду сломљених сунаца и разбијем још једну чашу. А онда настане мук. Мртва тишина коју као да сам баш ја убио бацивши чашу. У том тренутку, улицом прође жена која изгледа као злато.… Прочитај