О драгој Марији

Седео сам сам, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. Парада је пролазила, кроз град, а ја сам је посматрао, сам. Изгледа да сам, узалуд старио. Марија, знам да ме чекаш горе, са варјачом. Знам да ћеш ми пребити ребра, стара, због оних конобарица, и собарица, и млекарица. На то чекаш, већ тридесет и четири године, драга моја, Марија. Мислио сам, увек ћу бити млад. Понекад пијан, и вечито млад. А сада, најгора варијанта, вечито пијан, и вечито стар. 

Понекад бих, пожелео, да те видим, Марија, да ти се придружим, Марија, али бих се, сетио Иване, Драгане, Иве, Тање, и још пар, насмејао бих се, и још једном, пожелео да никада, никада, не будем стар. Лепе жене пролазе кроз град, а ја седим, овде, и чекам. Гледам, и пијем, на тераси другог спрата, наше велелепне куће. А ти се, смешкаш, из дубина пакла, и поправљаш, поправљаш шминку. 

Хех, два се, ђавола нашла. Само, ти си, ето, раније отишла, и ниси мислила, да ћу се, оволико задржати. Како сам, добар живот, проживео, драга моја, Марија. Како сам га живео, пре тебе сам, требао бити, тамо преко. А опет, као да ме, сам ђаво, држи овде, јер зна какву си нарав, имала. Сада њему, дробиш када дође касно кући, сада њега, варјачом, гањаш, сада њему, спремаш лоша јела. О, Исусе, молим те, отвори ми, врата Раја. Знам да не заслужујем, али, нисам, толики грешник, па да сам, заслужио своју драгу, Марију. 

Јесам, украо, пар чоколадица, као клинац, јесам, пребио два билмеза, јер су гледали, моју драгу, Марију. И јесам, Исусе, ретко обилазио цркве, чешће неке, чиновнице најстаријег заната, и јесте, пио сам, пушио и много, псовао, али кајем се, грдно. Опрости, ако можеш, и смести ме, у неки запећак раја, или пакла, само не, поред ње.

Хладно пиво, довршавам, карневал пролази кроз, град, долазим, драга моја, Марија. 

Слични текстови:

• Београдски метро 2014 Кад сам био клинац, страшно сам желео неки вид брзог и ефикасног превоза до града. У бусевима се углавном стајало, по сат времена у једном правцу, а када би сео, увек би са стрепњом дочекивао следећу станицу, јер су ту увек… Прочитај
• Љубав у доба љекова Аква Бравзаносламишканош и Милко Дигу су живели у ванбрачној заједници на седмом спрату једне мирне зграде у предграђу. Био је то велики град, па су чак и зграде у предграђу биле велике. Она је умела да кува, он је умео да … Прочитај
• Дискретни јахач апокалипсе - прелудијум Некада давно, постојала су четири јахача Апокалипсе. Данас, постоји само један, дискретни јахач, последњи. Екипа се распала, свако је отишао на своју страну. Не може се више витлати бојним секирама и змијама или ројевима му… Прочитај
• Сасвим сјајно Ушли смо и сели одмах код врата у наше фотеље. Она је избацила своје цигаре на сто и ја сам избацио своје јефтине крџе на сто. Конобар који је седео за столом код шанка махну нам руком и дигну руку са два прста што је значи… Прочитај
• Сав наш бол Стајали смо на пустој улици под уличном светиљком. Он и ја и она. Пришао сам му, одгурнуо ме је. Кренуо сам да га ударим у браду, али се измакао. Ударац у око. Бол пробија лобању. Неко ми је једном рекао да је то зато што… Прочитај