Бзззб. Палим кућу, мали Тинкер спрема доручак и чисти унаоколо, а ја лагано путујем ка купатилу на покретној траци. Трака стиже до купатила, ударам главом о звонце, обично, као што су некад носиле краве. Никако да наручим ново вибрационо звоно, старо сам прегорео неким соком од бруснице. Раширим руке, трепнем двапут за аутфит од уторка, механички миш ме обуче, опере ми зубе и почешља зулуф. Све на свом месту, као и увек.
Одлазим на шљаку, осам сати у светлој фабрици, пишем по провидном екрану. После кући, аурора бореалис, возим се на летећем пауку и девојке које сам видео бројим на прсте. Рођен сам овде и фино ми је, моја сајбер баба вечито кука како тога није било у њено време, зато ни не идем код ње тако често. Нисам неки уображенко, нова реч, научио сам је синоћ у сну. Видео сам једну девојку на Трафалган скверу. Била је црвена. Бићу сутра на Трафалган скверу. Разговараћемо. Покупио сам њене опште карактеристике и изабраћу аутфит који ће јој се допасти. Спаковаћу и Тинкера у џепно издање, да ми се нађе.
Имам четрнаест година и знам више од натпросечно образованог човека из 4270. године. Не хвалишем се, само ето, да напоменем. А ти, како се зовеш? Хм. Старо име. У реду, хајдемо. Мислим да могу да ти верујем.
Повела ме је у њен стан. Очекивао сам да буде класичан, као мој, раднички, или тако нешто, али није био. Била је то руина од пре сто година, и нисам се пријатно осећао. Унутрашњост стана је била још гора, имала је даске уместо пода и сијалицу која се користила пре неколико миленијума...Празан стан, само фотеља и неке полице са књигама. Иза фотеље се појавила нека животиња. Мачка. Поскочио сам.
Зар то није нелегално? Зар то није изумрло?!
Опусти се, рекла је она. Нисам могао да се опустим. Одједном, неко је оштро покуцао на врата.
Била је то полиција. Заборавио сам да искључим Тинкера. Јебем ти!
О не опет, рече она, зграби мачку и скочи кроз прозор тридесет и шестог спрата. Отворио сам врата, полицајци су ми написали казну за псовање и упитали где је она. Јебеш ми све ако знам, рекао сам слежући раменима. Написали су ми још једну казну. У глави ми се родила идеја. Могао бих набавити миша. Правог миша.
И тако је све почело.
И тако је све почело.
0 коментара:
Постави коментар