Пратио сам је на станицу, одлазила је тог дана, а дан је био тмуран, ружан, тако лош за растанке. И вукла је сто кофера, можда не сто, али сигурно два и кажем јој дај ми руку, хтео сам да је држим за руку још тај један, последњи пут. Она ме је само погледала, једна мала жила куцавица јој је искочила на челу и викала је: КОЈУ РУКУ ПИЧКА ТИ МАТЕРИНА, КОЈУ?! УЗМИ ТАЈ КОФЕР ДА ТЕ САДА НЕ БИХ ОТЕРАЛА НА ЈОШ СТО МЕСТА!
И ја сам је погледао и рекао нешто кратко, онда смо се обоје смејали и онда је наступила тишина. Воз је убрзо стигао, бај-бај мај френд, користила је крему и руке су јој биле меке, окренуо сам се још једном, махнуо и продужио даље са осећањима емо багре у глави. Онда сам ударио у нешто и нашао се на земљи. Очекивао сам стуб, јер ме је болело све живо, али није био стуб, била је то само једна лепота, тако обична. Погледам је у очи, напишем стих у глави, кажем извини, она такође и нису протекла три минута од тог дуплог извини до меканих столица у оближњем кафићу.
И била је тако обична, необичне косе и смејала се лепо и смерно. Помислио сам како је она права, она нормална девојка коју читав живот тражим, мој киндер супрајс без играчке, без изненађења, то што видиш то и добијаш. И тако, заживели смо ми, прошло је неко време, био сам срећан са њом мислећи - то је то. Али авај, била је изненађење, отишли смо на ручак и упознао сам њеног лудог ћалета, стегао ми је руку снагом просечног лава, и било је тешко, ручак је прошао, а он је само пришао и рекао: "Хоћу да направиш стотину дечака, хоћу савршеног наследника, јер ово богатство није за обичне, џигљаве, као што си ти...Запамти и...Уради то." Рекох: "Господине, ја сам у свађи са генетиком од дана када сам рођен, мрзим је и она мрзи мене и зато сам овакав какав сам, имам велики сјебан нос, длакав сам као вукодлак, имам шездесет кила у гуз'ци и нисам сав свој. А ви ако 'оћете савршеног наследника идите лепо у расадник па си купите манекена или каквог геј кошаркаша, на вама је избор." Видео је он то и сам, али јебига, рекао сам то и само изашао напоље, знајући да немам више шта да тражим ту.
Луде девојке су као сложена играчка, знаш да је луда и очекујеш да лети, рони, вришти, врти се као чигра или још неку луду ствар да ради и неким људима то смета, али ја нисам један од њих, мени треба само мало нечега, не знам да ли је то љубав, пажња или само нека преокупација да заборавим на ово говно од живота, али знам да ми треба само то мало...А што се нормалних девојака тиче...Па, оне су као киндер супрајс - около чоколада, а унутра играчка. Чоколада је лепа, а унутра може бити свашта, од авиончића до Шрека, није ни важно. И свима је лепо док грицкају чоколаду, али када угледају Шрека...Е, тад настаје срање.
И зато, молим вас, Једите код Џоа.
A dusha mojaaaaaaaa!!!! :))) (molim ostale chitaoce da ne shvate pogresno) :DDD
ОдговориИзбришиDobra ti zagrada, e. :D I mislim da bi trebalo da kažem hvala. :)
ОдговориИзбриши