Гледам сад нешто и јебем му матер тачно стоји она стара - не можеш свима угодити. Тачно видиш како једни одустају од тебе, други долазе, онда и ти други одлазе и нема више никог. И кажу баш си пропао, коса, брада, пиво, дуван...а опет, тако сам чист. "Ти си као нешто сада, дижеш нос, курчиш се брате." Јесте брате, тако је. Нос је велики, сам по себи,...
30. новембар 2011.
28. новембар 2011.
Од тамо до 'вамо за час
Било је јутро и тај велики глобус је зурио у мене и ја сам зурио у њега. Гледали смо се свет и ја, и он није марио, а мени је било нелагодно, гарантујем, као никад у животу. Након пар тренутака, само сам устао из кревета и стао на сред те прастаре собе. Видео сам звезде и схватио да треба да се вратим у кревет и да наставим да читам маторог покварењака.
И...
26. новембар 2011.
Једите код Џоа
Пратио сам је на станицу, одлазила је тог дана, а дан је био тмуран, ружан, тако лош за растанке. И вукла је сто кофера, можда не сто, али сигурно два и кажем јој дај ми руку, хтео сам да је држим за руку још тај један, последњи пут. Она ме је само погледала, једна мала жила куцавица јој је искочила на челу и викала је: КОЈУ РУКУ ПИЧКА ТИ МАТЕРИНА,...
25. новембар 2011.
Упуцала ме је, али носим панцир
"Сањао сам те ноћас. И нећеш ми веровати, све је било наопако, ти си била луда, а ја сам се љутио, свет је био шарен и бео, и неке птице су летеле на југ...Можда и није све било наопако. Чини ми се као да све то већ негде видео, као да је и раније све било наопако и као да су и раније неке птице летеле на југ."
Написао сам јој ово још те давне деведесет...
23. новембар 2011.
За тебе мачко
Хтео сам ти нешто рећи мачко, нешто о теби и мени и животу. Пази, нисам мудрац и не знам шта сам јутрос јео или нешто, али се сећам да си ми једном (и безброј пута после) рекла да сам будала. И немој ми веровати на реч, али тврдим да ће ти свака будала на овом свету рећи више паметних ствари од неког "нормалног", ако таквих уопште и има.
И не...
У возу је лепо
Било је то ведро поподне, град је био сив, гране су биле голе и све се видело кристално чисто. Сиве зграде, сива река и сиви људи, све то није изгледало толико лоше, макар мени. Седео сам на посивелој клупи, фарба ју је одавно напустила, али нису и људи, њихова дебела дупета су је и даље опседала, а она је ћутала и била сива и било ми је жао и устао...
21. новембар 2011.
Још једна копија
Синоћ сам попио пар пива, гасећи жеђ за животом, сувише млад да почнем, а опет сувише стар да скончам. Хтео сам да пишем, а она је била ту, била је проклето ту и нисам могао. Нисам хтео пред њом да пишем. Пишем само када сам сам или када сам међу људима којима значим сувише мало, па ме ни не гледају. Мрзим када се створи неко и шаљиво или озбиљно,...
20. новембар 2011.
Најбољи трен
Најбољи тренутци у животу дођу тек тако, непозвани. Не можеш призвати тренутак, уредити га и очекивати да он буде најбољи. Може бити добар, али не и најбољи.
И понекад тако седим у жућкастој соби што од дима што од сијалице, пијем неко јефтино црно вино из чаше са цветним дезеном, са ужасним цветним дезеном, и куцам неке лагане речи на старој...
19. новембар 2011.
Помало смо мутави, па шта?
Гледам сад нешто људи и кликне ми у глави о чему да пишем. Писаћу о једној вештини коју сам кушао милион пута, ал' опет немам појма. То је нешто као ковање сабљи некада, оно, треба ти тридесет година шегртовања да би постао мајстор. Ал' прво да поменем да сам се опако разбио вечерас на фудбалу са овим мојима, те ми је још Џони (људина од деведесет...
17. новембар 2011.
За мој шљам
Драги читаоче, ти испљувку нашег друштва, одлучио сам да теби овај текст посветим. Дакле, ако си друштвено неприхватљив, начитан, ружан и сам, онда је ово за тебе. Штавише, ако читаш ово, онда си највероватније све ово горенаведено и још пар ствари исто тако гадних приде. Вероватно немаш жену, немаш ни женске пријатеље, чак ни оне фејк што те зову...
16. новембар 2011.
Како сам постао студент вол. 2
Ово људи сад пишем, јер ми се пише (гле чуда). Вол 1 није објављен, није ни написан, неће ни бити. Да вам причам како сам намерно случајно постао студент, опет, не пада ми на памет. Зајеби.
Но, људи, пре отприлике минут и по сам схватио да сам ја прави правцати студент. Десило се то сасвим случајно, док сам размишљао (озбиљан сам) шта вас најчешће...
15. новембар 2011.
О пикнику
Седео сам ту, сам, у мраку. Чули су се зрикавци, чуло се још брдо звукова...Шума оживи кад падне мрак, јебем ти...Најежио сам се. Око мене мноштво сенки промиче, а ја не могу да се померим. Покушао сам још једном и готово заурлао од бола. Загризао сам доњу усну толико јако да је прокрварила, само да не бих испустио гласа. Хтео сам да останем тихи део...
14. новембар 2011.
О кћери Сунца
Зелено, све је проклето зелено! Трчим кроз шуму, ка јединој тачки светлости. Трче и они. Потпуно сам го, и сваки корак боли ме, сваки додир ове дивљине кида ми кожу. Њих као да ништа не боли, као да су од ваздуха, пролазе кроз дрвеће, кроз животиње, људе...Предност од пар стотина метара полако се топи, као црвена карамела. Мозак ми се по последњи пут...
13. новембар 2011.
Све је отишло у Хондурас
Блејим ја синоћ код ортакиње, пегла се реми, ређам победе, на крају изгубим...Југић се распао на оној зими синоћ, био срећан што сам уопште стигао кући. Реално, све је отишло...у Хондурас.
У граду све неки сумњиви типови, питаш: "Извини, је л' имаш цигару?", и завршиш као филе мињон на трпези неког кинеза...Снега нема, а опет је 'ладно, ветар...
12. новембар 2011.
О индијанцу
Једна стара прича, ал' од скоро стара. Има једно месец и нешто. Ево је сад, чисто да не зврји ово празно.
Имао сам добар дан данас. Оно као, ла вита е бела...Тај неки фазон.
Пробудио ме неки јаук, онако туп и ситан. Отворио сам очи. Почешао се по глави, мешини и још неким деловима тела о којима не бих сад. Устао сам и прошетао до купатила, погодио...
10. новембар 2011.
Оправдање
Ћао људи. Контам нешто сад и...Вероватно се питате зашто сам тако проклето шит у последњих пар дана и зашто не пишем сваки дан и то? Е па јебига...дошао сам да вам одговорим. Није да мислим да вам то дугујем, нит ли да је вас брига за то, али чисто оно, да себе оправдам...јер, кад сам чист пред собом, онда ми је лако за све остало.
Скоро су ме...
Још један лош дан
- Изгледаш као пет хиљада долара. - Што само пет?!- Па оно, више пара нисам у животу видео. А и имаш мале сисе.- Простачино! Збогом.- Ћао и теби.
- Добар дан, ја се извињавам, ал' стварно сте ми прекрасни.- Море, м'рш у пичку материну, и ти и то твоје прекрасно, јес' чуо?- Мала, такве волим, 'ајмо на каву, чисто да се мало загледамо...-...
9. новембар 2011.
7. новембар 2011.
Пар ствари које би ваљало обавити пре него што рикнеш
Контао сам нешто након читања овог чланка, и одлучио сам да напишем пар ствари о томе. Такође сам схватио да би било помало геј да пишем о стварима које ја желим да урадим пре него што рикнем, јер подразумева се да су нама, мужјацима, све жеље испуњене када имамо 'ране, женске и даљинског. Дакле, сад слушај 'вамо! Пар ствари које би ваљало да одрадиш...
6. новембар 2011.
Чудна сорта
"Божее, какав си ти ужасан кретен", рекла је. Погледао сам је помало мрко и намигнуо јој онако, споро. Знао сам да је у праву, али јебига, са тим се човек рађа. Не можеш да бираш, ништа не можеш да бираш. Није ни она могла да бира. Била је много чупава, брда пара су јој одлазила на неке креме, бријаче, депилације и томе сличне ствари...А била је тако...
4. новембар 2011.
Као Кобејн
"...ако смо ми ми, онда си ти ја и ја сам ти. И све док будеш ти била ти, а ја будем ја, ми нећемо бити ми", написао је и ставио разливену тачку на крају. Потом је сломио налив-перо и зафрљачио га преко мрачне собе. Чуо се туп ударац, један благ мјаук и једна дебела мачка је протрчала брзо као сена испред њега. Пустио је неку баладу, сео на фотељу...
Ако није проблем
Било је лето и било је вруће. Дане сам, као и иначе, проводио свуда, осим код куће. Тог дана смо били код Жилета, играо се опак монопол у опаке новце. Пошто сам по шести пут ове недеље покупио новце са стола, запутио сам се у продавницу код Зокија, да пазарим обичан сладолед, јер тих шесто динара једноставно није било довољно за породични. Наравно,...
3. новембар 2011.
Почело је
Јутрос, спавам ти ја и све лепо. И вртим се, преврћем се, све са смешком на лицу. Отворим очи, погледам на сат, оно девет сати, а мени топло нешто око срца, као да сам јуче добио новогодишњи пакетић од какве двадесетогодишње виле зубић или нешто слично. Онда ми зазвони телефон, помислим - аларм, и кренем да притиснем дугме, ал' промашим, па опет и...
2. новембар 2011.
О џентлменима
Парк је био пуст, а било је подне. Нешто се чудно дешавало тада, јер осим мене и једне случајне пролазнице, која је, успут, била хот, није било никога. Добро, осим старца који је свирао на чашама, али њега одавно већ убрајам у инвентар овог парка. И тако, миц по миц, дан прође, а у парку и даље није било никог. Било је лепо, нарочито након што сам...
1. новембар 2011.
О делу моје душе
Било је подне и било ми је лепо. Лежао сам на старом душеку те изнајмљене собе и опорављао се од синоћних батина које су ми приредиле неке барабе што не воле сањаре или будале, ако тако волиш. Био сам поприлично угруван, аркада је и даље била разваљена, а и нос ми је чудно крцкао, као да је опет сломљен. И нема ништа горе од намештања носа, осим можда...