Сасвим просечан трип

Реч за данас - шизика. Реч која савршено описује читав свет данас. Шизика.

Био сам помало уморан од константног постојања у овом граду, па сам се запутио на једну од оних кућних рејв журки, знаш оне на којима ти на вратима тутну у руке пар таблетица да згуташ и онда ти је до јаја она шит музика без речи и сврхе, само електрика која те диже и диже и спушта, па диже и тако у недоглед. Ушао сам лагано унутра, гужва је била фантастична, маса која се увија и превија и скаче, у дневној соби, кухињи, на степеницама, свуда. Згутао сам таблете и узео гутљај од неке ликуше са огромним деколтеом, не знам шта је пила, али било је жестоко, затим сам застао на трен, одмерио јој груди и рекао: "Дакле, носиш деведесет. Величина брусхалтера", и уперио прстом у те величанствене цице. Прво поглед који каже: "кретену", а затим: "Да, прави си стручњак." Намигнем јој, док светла постају јача, а ритам почиње да ми прија, вози ме и вози све боље, до врхунца, сасвим добро, у трену чинећи да заборавим на њу, и себе, на све, а потом и да се изгубим у гужви. 

У маси од стотину несрећника, пречесто сам био гажен и леран лево-десно-лево, док су се појединци борили са немирним ногама тинејџерки или осећањем самопрезира у тренуцима док им је глава била у ве-це шољи. Све је то падало у воду када бих зачуо талас који диже, и сви ти људи би подигли руке и чекали врхунац, тај један савршени моменат када свемир стаје, планета престаје да се окреће, ветар више не дува, а димови цигарета стоје неодлучно у ваздуху. Шизика. Онда би микроталасна одзвонила да је готов ручак и сви би се осећали поражено, све до новог таласа. И то је трајало сатима. Понекад чак и данима. Маса која хипнотисано се креће, складно, као медуза. 

Тих пар сати су ме докрајчили, био сам полумртав и нисам знао ни куда ни где да идем. Полагано сам долазио себи схватајући да је трип све лошији, а да је музика скроз лагана, неко кубанско срање, а да ја лежим преко неко двоје лоших, који изгледа нису успели да заврше оно што су почели те ноћи. Устао сам и кренуо полако, на лустеру је спавао један од оних богатих очајника жељних свеопште друштвене прихваћености, њишући се, лагано. Пар полу голих жена и зидара, фотографа, лезбејки, неваљалаца, касирки, писаца и понеки члан политичке елите су били инвентар ове куће, попут столица, или лустера. Један кер са много коже је лизао неки прашак са стола (БОЖЕ, не дозволи да то буде хероин, ко ће издржавати кера зависника сада, на ову кризу). На врху степеништа је стајала веш машина и радила центрифугу, пуна веша. Нисам хтео ни да се потрудим да питам, ова рејв журка је била оглед, можда чак и огледало света у којем живимо. 

Она цица са деведесеткама ме је ухватила за дупе и изашла напоље. Још увек сам стајао тамо, и спавао, стојећи пред вратима. А две осамдесетогодишње старице су делиле пајп на каучу и гледале неки амерички шоу. Схватам, као по први пут, да је свет шизика. 

Занимљиво је ово, знаш? Бити само још једна будала у овом граду. 

Слични текстови:

• О састанкуИмао сам црне цвикере, и букет ружа у рукама, био сам потпуно трезан и стајао сам пред великим вратима од махагонија. Ветар је дувао, али је знао да ми не може ништа, ове су кости старе и тврде као стене, овај капут има килом… Прочитај
• ПланСвако јутро се будим, ништа ново, само дан. Седим и гледам фаце исте, исте рибе, и имам неки план, неки други дан, други град, други ја... Немам времена за таксисте који цепају вопс и носе поткошуље, све оне са образом чистим… Прочитај
• Укратко о романсиИмала је та велика лепа уста и лежала је на мом кревету, чупава и гола. Смејала се у сну, а ја сам је посматрао из велике фотеље поред кревета и свет је био тихо место. Сипао сам си чашу вина и залио кока-колом, зашто да не, … Прочитај
• ЈебигаИмали смо један бар, у подруму једне оронуле зграде и био је право добар. Током година, жене су одлазиле и долазиле, то је лаж, само су одлазиле, а ми смо остајали. Стална постава животних филозофа, једна пијаница и један наи… Прочитај
• Тамо где кише немаБоже боже, где баш ја да се родим у овој забити?  Овде никад не залазиш, да видиш колико смо дужни, пијани и тужни. Овде никад не свраћаш, ти белосветски гаде, а циганчићи чупају беле раде и праве карамбол... Свирачи гра… Прочитај