Реалност

Овај свет је
чудно
чудно
место.

Мало-мало па се
казаљке споје,
и неко мисли на мене,
није важно шта мисли
само док мисли,
о мени,
то је океј.

Неко мисли на мене,
дакле постојим.
О Боже, неко мисли и на Исуса,
тог човека у папучама и са клиновима
у удовима,
па не мора да значи да је постојао,
не мора да буде ништа стварнији од
деда мраза са оном брадом, лудом.

Можда ништа није стварно или ме
само још увек држи Матрикс ефекат,
ложим се да сањам и надам се
да припадам неком бољем свету,
са већим, правим грудима и
мањком кретена.

Када би сви људи
престали да мисле на мене
макар и на минут, обичан,
ја би' нестао.

И сви снови које сам
сањао били би
реалност,
а малена мачка
ми се увија око ногу
и виче
мау. 

Слични текстови:

• Тужне судбине Људи имају неки таленат... Као свиње, некако, оно што покушаваш да сакријеш истерају њушком... Напишем неко срање кога се стидим, али га не обришем са блога јер нећу да цензуришем себе иако ме је срам сопствених речи... И … Прочитај
• Историјска И стаћу пред краља снова и рећи ћу му - ти баш умеш човеку да улепшаш дан. Краљ ће се насмејати и подариће ми вечне снове, не рекавши ми да ћу вечност провести у вечним патњама на дну последње тамнице пакла. И сањаћу спас,… Прочитај
• Смешна звер у мени Постоји једна мала звер у мени, смешан мали алигатор који виче Пусти ме, пусти ме... Алигатор који би пре постао торба него маскота света. Мали алигатор коме је дојадило да виче Нисам маскота или кловн! Само сам смешан мал… Прочитај
• Стидим се ове лоше песме Луд сам, силна будала у временима чудним, разроким и блудним... Буди мој ортак маче, мени такав неко баш треба сад... Компактно парче гузице, љубавница, ортак и жена... Помози ми да вратим моје речи, јер су ми оне некада б… Прочитај
• Понори душе Пропадам у поноре стварности и питам се постоји ли неко довољно моћан да ме врати у свет у коме је добар осећај бити бескористан, немоћан и сјебан. Безбрижан и слободан седим на баштенској столици док ми вечност говори како … Прочитај