Одсуство духа

Не пише ми се данас. Не пише ми се сутра, а ни јуче ми се није писало. Чему, за кога? 

Слични текстови:

• Имам погрешан утисак да су могућности неограничене Синоћ... Какво вече. Она ђевојка што пише thefabrika.blogspot.com је славила рођендан. Седели смо, само ми, добри пријатељи, а њу је очни притисак ударао у очне јабучице које су чиниле да уместо у мене гледа у Пир… Прочитај
• О другу Месецу и друговима животињским Малопре сам схватио да је вечерас плави месец. А пошто ја баш волим месец и комплетан свемир уопште, није ми било мрско да устанем из кревета, навучем неки шорц и изађем на терасу. Морам, чак и овако касно има комшиница кој… Прочитај
• Митоманов водич за како да постанеш писац Седим овде, напољу пада киша... И размишљам да напишем књигу. По стоти пут. Онда кажем себи - јебеш то, опет ћеш бацити дан или два, десет или двадесет страница и одустати, отићи да радиш нешто друго, нешто што те не кошта … Прочитај
• Коначно - мој архи-непријатељ је стигао! Коначно... Свемир ми је одговорио. Схватио сам. Морам мање да се дружим са људима. Морам да почнем да седим чешће у мраку и осећам се као неко битан. Као сада. Данас сам цео дан размишљао о чему да пишем, с обзиром да са… Прочитај
• О добрим и генијалним и глупим и неоствареним Одувек сам читао пуно. Још откако сам био клинац. Живели смо две године без струје, па нисам имао паметнија посла. Тако је почело. Када сам отворио блог, мислио сам да ће то бити добро место да се шпрдам и смувам неку девој… Прочитај