Један

Вечити сам путник, кроз мале мале пределе ума, вечити сам путник, јер не знам где идем, ни са ким. Звучало би добро када би ово отпевао неко, неко моћан, битан или само добар, мада добри никад не успеју, осуђени су на пропаст као мишеви у поплави. И неке приче немају крај, неке имају крај, али све се своди на умеће и неумеће, на прецизно одмерен рецепт који сам мућкаш и који ће одредити колика ћеш фаца у животу бити. Ово је једна од прича које се саме пишу и немају крај. Прича о стварању.