Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

4. јул 2012.

Један

Вечити сам путник, кроз мале мале пределе ума, вечити сам путник, јер не знам где идем, ни са ким. Звучало би добро када би ово отпевао неко, неко моћан, битан или само добар, мада добри никад не успеју, осуђени су на пропаст као мишеви у поплави. И неке приче немају крај, неке имају крај, али све се своди на умеће и неумеће, на прецизно одмерен рецепт који сам мућкаш и који ће одредити колика ћеш фаца у животу бити. Ово је једна од прича које се саме пишу и немају крај. Прича о стварању.

Слични текстови:

  • Крај Па, дошао је и тај дан. Време је да пустим Барутану у свемир. Желео сам да то буде на петогодишњицу блога, али и овај дан је добар као и сваки други. Не мора све да има неку симболику, сувише се оптерећујем тиме... Овде сам… Прочитај
  • Рођ Ах. Данас ми је рођендан. А ја нешто баш и не волим рођендан. Туђе да, али свој не. Јер, јебига, некако, целе године сам весео, ал' на рођендан сам у бедаку. Јер то је једини дан у години кад станем и погледам себе. Не кроз… Прочитај
  • Реалност и снови једног желитеља Данас сам подигао диплому. Никада нисам имао среће са тим свечаним тренуцима. Рецимо, када сам завршавао средњу, нико од мојих није био ту. Стари у болници, кева на послу, сестра у школи. Нисам имао ни превоз. Мислим, не је… Прочитај
  • Идемо горе Зурим у празан папир... И таман размишљам о томе шта желим да кажем, а мој мачор устане и дође и легне код мене. И шта да размишљам. Јебеш размишљање. Рекао сам неке ствари потпуном странцу. И осећам да коначно видим решење… Прочитај
  • Интернет је добра ствар Интернет. Сви су у фазону - јебеш интернет. Рибе пишу - "мувај ме како год, само немој преко интернета", и окаче то, погађате, на интернет. Нико не капира да је интернет можда једино место на ком можеш бити потпуно слободан… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren