Не знам да ли је због пића или чега, али ноћас размишљам о теби. Лепо лице, добро кефало... Ма све. И није као да ти ово читаш или да ће те погодити овај ред или слово, али ја морам да се сконтам. Вероватно сам ја први човек икад који је тужан због тебе. Можда сам требао и ја да будем шмеле и да те јебем. Ти падаш на такве. Није да те кривим. Све падају.
И мислио сам да ћу ја да се чукнем у главу и да ћеш ти да се чукнеш у главу и да ћемо бити онај бичарка-кретен пар, иако уствари нисмо такви... Да ћеш бити девојка пред којом нећу морати да пазим шта говорим, прва пред којом нећу бити фејк човек. Мислио сам ја свашта...
А ти си кењатор. Говориш сувише ствари, а заљубљујеш се четири пута у три минута. Говориш ствари које ретко ко капира и сви те воле, јер се смејеш на њихове лоше форе. Размишљам о теби, питам се много ствари, и онда ме пукне - нећеш ти никог оставити због мене.
Нећеш ми се више никад у животу јавити, јер то ће значити да си слаба, заљубићеш се већ у некога, али ћеш и даље седети ту, са неким вутрићем, јер тако ти је добро. Све је то мало труло, разумеш.
Океј, нисам најбољи човек на свету, али имам изванредну спику и право добар мозак и љубав, мачко. Ако ти то икад буде довољно, јави се. Ја ћу бити ту, у крају, гледајући у ламперију.
:*
ОдговориИзбриши