Одсуство духа

Не пише ми се данас. Не пише ми се сутра, а ни јуче ми се није писало. Чему, за кога? 

Слични текстови:

• Баснословни крај Седео сам, цевчио еспресо и покушавао да проникнем у њену душу. Изгледала је елоквентно, мајко, са деколтеом који је наслућивао груди које би савршено стале у моју шаку и косом које је било свуда и много. Изгледала је као м… Прочитај
• Потпуно бесциљно Слушам инструментале... Искључиво инструментале. Не знам који ми је. Тако ми дође да седнем, попијем кафу и ударам по тастатури целу ноћ. И тако месец дана. Сваку ноћ. Да напишем роман. Схватио сам какав роман желим да напи… Прочитај
• Још једна... Из ове године излазим као победник. Имам жену која би могла бити другачија од  свих другачијих које сам срео, имам пса кога нисам имао прошле године, мог великог Малог кера Џоа, имам и даље Мићуна који је још дебљи нег… Прочитај
• Уснула схватања Схватио сам нешто управо. Ламперија није црвена већ браон. А они чворови и годови од којих сам правио лице уопште и ни на који начин не формирају ишта слично. Поставља се питање... - да ли сам одсањао живот?  Лежим … Прочитај
• Лежим и седим и стојим и слушам... Корачам кроз поноре мрака, а депресија свија своје нежне руке око мене. Депресија, божанствена увертира у срећу. Да не постоји она нико не би умео да буде срећан. Били би срећни идиоти и празни, али нико други. Нико вредан … Прочитај