Паклено јутро

Покипела кафа чека, на белом шпорету познатог произвођача.  Ти си поново заспала у кади, пијана и донекле обучена.  Сипам си вечерњи вискидванаест часова раније,испијам све, па одем да искључим шпорет. А Дилан Дог, твој кратки питбул,поново пиша на тепих.  Кажем - мичи се Догу, то је мој кашмирски тепих.  Онда...

Прочитај

Сасвим просечан трип

Реч за данас - шизика. Реч која савршено описује читав свет данас. Шизика. Био сам помало уморан од константног постојања у овом граду, па сам се запутио на једну од оних кућних рејв журки, знаш оне на којима ти на вратима тутну у руке пар таблетица да згуташ и онда ти је до јаја она шит музика без речи и сврхе, само електрика која те диже и диже и...

Прочитај

О хејт филозофији

Мрзим те фазоне, причам једно, а радим друго, шта мислим не знам ни сам. Мрзим чланове друштва за заштиту животне средине у великим џиповима који гутају бензин и вегетаријанце који не једу месо, јер је то модерно, да је другачије, болео би ме курац шта ко једе, али ти помодари који хасају зелениш и каче слике зелениша и статусе пишу о зеленишу, слободно...

Прочитај

Живим и живим

Живим и живим,а то одузима тако много времена. Седим и шмекам,пензију чекам,можда и дијабетес типа два. Понекад свратиш,а онда пуфф и нема те, ја живим и живим,а телефон не звони,и тебе нема, ни у сну. Раније,увек си долазила,ниси марила за кишу,ветар или снег,ниси марила да ли самобријан и нормалан,била си ту. Неке ствари ми не иду,писање ових...

Прочитај

Када тонеш

Име: Ако је путовање кроз време заиста могуће, обећавам си да ћу се спасити свих будућих мука и заклињем се да нећу оклевати да си саопштим ма какву црну будућност да ми је спремила судбина. Мада, ако је физичко путовање кроз време могуће, не знам какве ће нити одржати судбину на окупу, када сви крену да шајбају по своме, исправљајући Дрине које требају...

Прочитај

О мени и теби и свету гламура

Лежим и гледам којешта на нету, гледајући те интернет хулигане и познате вавилонске курве, такозване даме. Понекад ми буде мука од свега тога, али хеј, нисам човек који бежи од света, пуштам да свет побегне од мене. А и она је ту. Креатура коју је вајао Бог да одговара само мени, да само она има кључ мене, мог талента и моћи. Вечерас, пишем о њој....

Прочитај

Сви сањамо рај

Стајали смо тако у реду, и чекали плаве визе које воде на неко боље место. Испред менe, фантастична жена - бела ланена хаљина, дуга црна коса и скроз добре ноге. Питам - чекате дуго? "Не знам, ваљда", каже не окрећући се. Видим јој делић озбиљног лица, скривеног шеширом. Насмешим се и питам - могу ли знати твоје име? Окрене се, видим јој дубоке тамне...

Прочитај

О харакири кикирики људима

Погледам их и видим изразе очајања на њиховим уморним лицима, погледам их и схватим - то су хероји радничке класе, нерадничке класе, свих класа заједно, или појединачно. Бедни послови и бедни животни сапутници, лоше цигарете и терет проблема, рачуни и још рачуна, тв и лоша веза са Богом, то ствара те људе, тврдоглаве и празноглаве, право потребне за...

Прочитај

О залеђеној говедини

Дванаест је сати, лежим у кревету, у гаћама и мислим о стварима. Једем мафин. Бејб је волела мафин. И тако... Прекјуче сам, по слободној рачуници, пребацио две тоне и седамсто килограма преко руку. И заиста имам велики бицепс. А тек трицепс, зјууу... Када си у магацину, сам Пола је два. Спавао сам сат и по. Не знам шта да радим. Инсталираћу Вулфенштејн...

Прочитај

Осам минута пуког безумља

Ишао сам низ калдрмом поплочану улицу, а свака камена коцка је сијала старим сјајем, истим оним који је имала оног дана када је заробљени немачки војник положио на земљу. Све је сјајно, и куће су старе, са постојаним фасадама и понеком скулптуром у виду клинца са луком и стрелом. То је ваљда Купидон, онај бог што гађа те у срце и ти онда полудиш за...

Прочитај

У мрежи

Мој другар Мо је луд. Има ту смешну фацу, мале уши, густу косу и младу браду, понегде. Мала глава, непропорционална са телом џина, чини да се запиташ да ли је сав свој. Добри, криви зуби и мали дебели нос. То је Мо.  Мој другар Мо седи испред куће, на степенику, и пева. Певуши неку песму коју не знам. Кажем - 'Де си Мо? Мо и даље пева ту неку...

Прочитај

Споро и лоше

Понекад имам проблем са дугим данима. Пси спавају мачке спавају читав свет спава, док ја седим на два картона италијанских павлака и гледам у велики сат. Казаљке стану, чим скренем поглед, и шеф зна, не могу да спавам, од скота. Балансирам на жици и једем кифле, сањам победу и терам коње, али време, време не пролази. И све то претварам у најспорију...

Прочитај

ДРАГА, НЕ ЧИТАЈ ОВО.

Вече је било, фантастично. Скапирао сам то проклетство када си кретен, посветиш некој жени нешто и она те инстант замрзи. Не воле жене да буду те фантастичне музе о којима пишу кретени. Видиш, мрачну страну имају те перфектне музе, и тешко ју је извући на видело, али ја, ја успевам. Успевам да извучем мисли из најдубљих понора тих женки, успевам да...

Прочитај

Пијане речи ваљда

Не знам да ли је због пића или чега, али ноћас размишљам о теби. Лепо лице, добро кефало... Ма све. И није као да ти ово читаш или да ће те погодити овај ред или слово, али ја морам да се сконтам. Вероватно сам ја први човек икад који је тужан због тебе. Можда сам требао и ја да будем шмеле и да те јебем. Ти падаш на такве. Није да те кривим. Све падају.  И...

Прочитај

Одсуство духа

Не пише ми се данас. Не пише ми се сутра, а ни јуче ми се није писало. Чему, за кога? ...

Прочитај

Вожња

Сунце је седело горе, а ми смо седели доле, на похабаној кожи. Ветар је пиркао кроз малу рупу на шоферки, а ти си се смејала. Лудо, дивљачки, као коњ, као најлуђа бљештава реклама, ти се смејала, сунцу. Нас двоје, две изгубљене душе, јуримо на рехабилитацију... Рекла си да се зауставим негде и стао сам поред пута, ту, одмах, није никог било у овој...

Прочитај

Црно

И ноћ је дуга, киша пада, док се бориш да не мислиш, у мрачном часу који наилази. И ноћ је тешка, пречесто размишљаш о њој, смрти тој, црној и дубокој, мртвој. А карте, карте су нам већ подељене и смрт обитава ту, означавајући промену, чинећи се као, најбољи избор. И док се знојиш и киснеш у овој ноћи, мрачним дубинама чезнеш за њом. Искрена и...

Прочитај

Гадној публици

Знаш, мислим да би ми десет година на овој шљаци донело више користи него ишта друго. Осим можда ваљане женке. Пази, бацаш картоне у мрачном хладном магацину, пијеш кафе и поново бацаш картоне, слажеш их, час осам, час девет и то је све. Руке раде, а ум ти је слободан, на ливади негде, смишља сценарије и пише добре приче, о свему. Добијаш какву-такву...

Прочитај

Сунце

О брате.  Седео је тај чова сам, у музеј-соби, све је било историја и он је био историја. Имао је малу браду и велики нос, осушен и бео, седео је само, свирајући замишљени клавир, само једном руком, лагано, скроз лагано. Имао је тај један прст који није могао да помера и са њим је најдуже додиривао ту лебдећу ноту, а у глави је чуо музику и сунце,...

Прочитај

Писмо коњу

Зашто си скот, никад ми неће бити јасно. Упорно одбијаш да дођеш и погледаш ме у очи и кажеш "свиђаш ми се, јер си коњ." И ти се мени свиђаш. Јесте да ме шутираш у главу и почињеш да ми правиш хиљаду проблема, али ипак. Прво, ниси толико ружна. А друго, умеш да разговараш. Умеш да слушаш. Иако си кретен. И знам да умиреш сад да ми даш број и знам да...

Прочитај

Укратко о животној спознаји свега

Синоћ сам се напио. Право. Зато што сам хтео. Фазон, сад ја капирам зашто се ти људи што раде тешке послове опијају петком и суботом. Прија. Брате, након тих мртвих пет дана, леже прелепо. Јест да онда почну и понедељком и средом, па касније и уторком, да им буде лепо, али баш их брига, важно је та ствар шљака, а и фазон, од нечег се мора умрети,...

Прочитај

Ток мојих мисли бр. 4

Данас сам се уморио. И јуче сам се уморио. Сваки дан сам се уморио. Осамнаест степени, тридесет и седам степени, четири степена, осамнаест степени, тридесет и седам степени... Циркулација међ' тим температурама у комбинацији са четири кафе из апарата чини човека заиста невероватним. Кафу пијем, са шећером, знате већ онај фазон... Не би био фазон да...

Прочитај

Један

Вечити сам путник, кроз мале мале пределе ума, вечити сам путник, јер не знам где идем, ни са ким. Звучало би добро када би ово отпевао неко, неко моћан, битан или само добар, мада добри никад не успеју, осуђени су на пропаст као мишеви у поплави. И неке приче немају крај, неке имају крај, али све се своди на умеће и неумеће, на прецизно одмерен рецепт...

Прочитај

Реалност

Овај свет је чудно чудно место. Мало-мало па се казаљке споје, и неко мисли на мене, није важно шта мисли само док мисли, о мени, то је океј. Неко мисли на мене, дакле постојим. О Боже, неко мисли и на Исуса, тог човека у папучама и са клиновима у удовима, па не мора да значи да је постојао, не мора да буде ништа стварнији од деда мраза са оном брадом,...

Прочитај

Први дан на шљаци

Устао сам у шест и десет, комиран, кренуо до купатила и успут заспао три пута, стигавши тамо пет минута касније. Та три метра која ме деле од купатила су били бојиште између дангубе у мени и изврсно перспективног младог човека. Прва рунду је, перспективац добио на продужетке, и нашао сам се у купатилу, глава ми је била у лавабоу и хладна вода је пичила...

Прочитај

Летња еутаназија

Нервоза ме стиже брзим кораком и ово лето је ту, бљешти тако лоше и врело и црно и мртво. И покушавам да побегнем из овог општег лудила, ал' не иде, и даље пропадам, прождире ме и само лежим на кревету у гаћама и знојим се и пијем воду, гладујем и гледам у ламперију. Укључим фејзбук и вртоглавица ме хвата, клинке зналци заната, само голе бичарке које...

Прочитај