Увек џентлмен

Седео сам на клупи офарбаној у бело и посматрао реку, мутну и спору, као и обично. Устао сам и чукнуо типа који је спавао на клупи до моје и рекао му: "Џек, време је." Џек је устао полако и тромо, а и како другачије да устане човек од стотину кила? Стајао је испред мене, огроман човек и упитао: "И то је то? Тек тако?" Рекох му: "Да друже, то је то....

Прочитај

За бејб

Јебига. Понекад је тако тешко...Видиш, чим мало не мислим на тебе, одмах заборавим да пишем и у недостатку недостижног почињем да преиспитујем свој живот, јер немам јасан пут. Неки мисле да сам збуњен, неки да сам скот, јер ма колико ја фин момак био, увек се нађе неки коњ и стане ми на жуљ. И шта да ти кажем... Код мене ништа ново, а опет - све је...

Прочитај

Смрт на очекиван начин

Седео сам за столом од трешњиног дрвета, место је било мемљиво и сиво, са старцима са дугим брадама који су пили вино и играли карте, чини се већ деценијама на том истом месту. Нисам очекивао много, само понеко пиће и можда пар минута занимљивог разговора са неким од тих лудих или пијаних стараца, најбоље оба. Дуга је била ноћ, стараца све мање, а...

Прочитај

Сунце је било светло

Било је пролеће. Сунце на све стране, онако убилачки зури у мене. Шетао сам по парку, зеленом, фино покошена трава и те ствари...Дан се чинио добар, бољи него други, фурао сам изгужвану кошуљу и давно испеглане панталоне, био сам у елементу и није важно што се даме нису окретале, ја сам се сасвим лако и радо окретао, понекад и за читавих триста и нешто...

Прочитај

Хтео сам само да покушам да кажем нешто

Људи воле да читају о порцуланским срцима и малим керовима, о непобедивим љубавима и срећним крајевима које онај горе као да дели из украдене вреће. И након читања такве књиге сви имају онај бљутави укус среће у устима, а онда настаје пичвајз. Затворе књигу, подигну главу и виде да немају тако нешто, да вероватно никад неће имати и знају да никад неће...

Прочитај

Вегетација

Нешто ми се десило пре неколико дана...Само сам потонуо. Нисам ни срећан ни тужан, само седим и ципкам ногом по читав дан. Ујутру, или боље рећи у подне, када се пробудим прво погледам на сат и изнервирам се што сам се пробудио тако "рано". На кабловској стотину и нешто канала, до сада сам укупно пронашао три сата занимљивог програма, квалитетан ни...

Прочитај

Три речи...

Малог човека је гушила мала планета. Мрзео је што нигде не може да оде, а да не познаје баш никога, да сви буду незнанци и да нико није повезан са њим ни најтањом нити ове стварности. Немамо бродове за свемир, али имамо проблеме, сваким даном све веће...Хеј, нисам ја неки хипик па да вичем: "Спасимо дрвеће! Спасимо земљу!", и проживећу ја свој живот...

Прочитај

Можда једном

Била је среда послеподне, лош дан као и сваки други, облачио сам изгужвану кошуљу и размишљао куда бих могао да одем, а онда  је неко позвонио. Била је то једна лепа црвена дама, познавао сам је већ дуго и повремено проводио ноћи са њом. Те ноћи су биле за памћење, само то ћу рећи, јер све је било савршено, од температуре вина до саксија са љубичицама...

Прочитај

Глупи снови

Била је то луда ноћ. Пљуга на пљугу, прича се настављала дубоко у ноћ и ето, на крају смо и ми секли дрвеће и правили папир на коме смо писали "Спасите дрвеће!" Снег је падао по нама, ниједна дама није била сама, а пропалица је било много, као и увек. Размишљао сам нешто стојећи са стране, и док су остале будале глумиле Божанствену комедију, само сам...

Прочитај

Плес мантила боје беж

Сунце. Јебено сунце убија у очи, и тако је већ годинама, никако да померим кревет на другу страну и да се спасим. Можда не желим, можда се бојим кад ми не буде сметало сунце да ће почети нешто друго да ми смета, нешто смртоносније... Не бојим се смрти, ни бола, то је само игра, па ваљда ја знам, крпили су ме много пута и једном сам био близу смрти,...

Прочитај

Један срећан крај

Било је лето и било је лепо тих дана у Италији, возио сам камион, Мерцедес-Бенз и имао сам пешкир око врата и мањак килограма. Седео сам за тим воланом и размишљао о плетеној лежаљци између две палме и једној плавој бејб коже беле као снег. Сањао сам тај један сан много пута, и почео је већ да ме мучи овај живот, иако је, да се разумемо, Мерцедес-Бенз...

Прочитај

Зашто волим одређени криминал

Гледам сад Кума на тв-у, кад год га приказују увек гледам. Гледам и питам се зашто ја (и многи други) волим такве ствари. Није ствар у филму, ту је све епски, раскошно и херојски, са само једном страном медаље, ако ме разумеш. Ако изузмемо оно голицање које поставља питања као - какав је осећај убити некога, шта бих радио када бих имао брдо лове,...

Прочитај

Дами изузетних заслуга

Знам да џентлмени не говоре о томе, и ја нисам далеко од тога да будем један,само желим да кажем хвала ти Ана,за предивна три данаи нешто искуства. Јер ти си права, са свим тим коврџама,још једна од онихшто се само једном срећу, и могао бих ти сада пожелети сву срећу,али нећу.  Могао бих ти пожелети најбоље ствари, све у животу, звезде...

Прочитај

Како сам схватио да желим крила

Пиво је клизало низ грло, а балерине у кратким розим хаљиницама су клизале по леду. Све је реду, помислио би човек, можда је и било, не знам. Била је ту и Ивана, црвенокоса девојка прћастог носића и једино што је разликовало од обичног света, од обичних балерина су била крила. Имала је та права бела крила, и сви су је гледали како ради пируету, како...

Прочитај