Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

11. фебруар 2012.

Глупи снови

Била је то луда ноћ. Пљуга на пљугу, прича се настављала дубоко у ноћ и ето, на крају смо и ми секли дрвеће и правили папир на коме смо писали "Спасите дрвеће!" Снег је падао по нама, ниједна дама није била сама, а пропалица је било много, као и увек. Размишљао сам нешто стојећи са стране, и док су остале будале глумиле Божанствену комедију, само сам мртво трепнуо, зевнуо и наставио да будем ту...Јер, човеку је дато сувише живота, а није свако вичан да га крати са пушкама, камионима и бедним ужадима, није заиста, не. Ја сам за то да проживим своје у покушају да будем неко, па побогу, свакоме је стало да буде неко! 

И тако, чекам само када ће се велики попичкати и побацати бомбе, и онда неће бити више важна уметност, јер неће бити хлеба, онда више неће бити важан хлеб, јер неће бити људи и прекратићемо дуге животе... Неки ће молити: "Не више бомби, не, молим вас!", а Они ће бити у фазону - ма кућа части, не брините ништа! Старе форе ће поново почети да се врте, а нас пар ће се гурати под крушком седећи на возилима без угљен-моноксида, и бомбе ће падати и свима ће бити лепо. А крушка цвета ли цвета. 

Знао сам да ће доћи и тај дан када више неће бити папира, ни дрвета, ни бомби, али опет нисам био спреман. Помагао сам им да посеку крушку и онда смо направили папир и на њему написали - Бог нек чува краљицу, кад већ краљ не зна српски...Било је и мало места за "Сачувајте Амазонске шуме", којих ето случајно, није било већ петнаест година. Само су индијанци опстали, ја лично мислим да је то зато што једу свакаква бића из џунгле и отпорни су на све од радиоактивних изотопа до птичјег грипа и то је права ствар. Волео бих да сам индијанац, само да не морам да гурнем коску кроз нос или уво, то ми је мало гадно. Волео бих и да сам каубој астронаут, али нисам, само један клинац коме се спава и који пише ово главе оборене јако, поглед под углом од стоосамдесет степени и не жалим се, макар све ово није сан, забринуо бих се да имам овако глупе снове. Без риба. И палми. И лежаљке. И коктела. Глупи снови јаве...Или глупа јава сна?

Слични текстови:

  • О стресним вечерама Вечерао сам у паклу неколико пута до сада. Кувар је, наравно, био ужасан, а послуга до коске лења, прљава и незаинтересована. И сваки пут када бих завршио своју вечеру, заклео бих се да никада више нећу вечерати у паклу. Ча… Прочитај
  • Сањао сам да сам банкар - Господине Лајсниканато, молим вас седите.  - Хвала вам. - Дакле, разлог зашто смо вас позвали овде јесте... Па, ми хоћемо да вас ангажујемо. - Хм... Хмм... Хоћете да кажете да Ви, једна од најјачих ако не и најјач… Прочитај
  • Идеална љубавна прича Њене сузе су падале право на конобара који је гледао клип на јутјубу и повремено лизнуо сузу која му се сливала низ лице. Био је као неко сузолижуће чудовиште, и није га било брига што то нису његове сузе за лизање. Ја сам … Прочитај
  • Боје су лептири Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Каже… Прочитај
  • Мет-нем и стан смрти! Лежим, уплепљен од зноја и са крмељима величине кромпира гледам у плафон и кажем себи - морам људима испричати причу. Причу о Мет-нему, супер хероју људског рода. Мет-нем је испрва био сасвим просечан зависних од кристал ме… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren