Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

31. децембар 2014.

Новогодишња листа (не)срећника, 2. део

Изгледа да је дошао и дан када ћу, након смрзавања по граду, доћи кући и захвалити се свима који су учинили ову годину бољом за мене. Наравно, ово нема везе са шлихтањем, поприлично сам срећан с обзиром да ово ипак, на крају, није била тако лоша година. Представљам...

30. децембар 2014.

Новогодишња листа (не)срећника, 1. део

Схватио сам управо да би требало да направим листу свих оних којима желим опсовати нешто у овој години, па да се, ако буде среће, у Новој не видимо уопште и да коначно постану људи или нешто налик томе. Такође сам схватио да би требало и да се захвалим неким...

Родитељи су хаварија

Родитељи су отприлике напасти које ти ни у десет увече, док лежиш у кревету, вољан да ставиш тачку на овај јебен дан, не дају мира већ морају да ти саопште да планирају сутрашњи дан да ти сјебу. Родитељи су изузетна бића која су те створила да би, након двадесет...

28. децембар 2014.

Срећни празници.

Није било нимало лепо. Пећ, његове слике, снег... Баш је била сјебана. Гледала је у сијалицу и плакала. Јебеш све. Могла је постати молерка, пекарка, брокерка... Госпођа, богата дама, можда чак и краљица неког удаљеног места. Али она је ипак седела у топлој...

26. децембар 2014.

Озбиљни проблеми озбиљног човека

Опет сам се напио. Мамурлук ме убија цео дан. Али то није битно. Некако, нисам баш у равнотежи. Фазон, сви ми кажу да изгледа као да пишем преко курца. А није тако. Наравно, можда се магија мало похабала, али и даље је ту. Волим да пишем. Међутим, моје речи...

24. децембар 2014.

О змајизму и путу неутралности

Мислим да имам блажи срчани удар... Горим, апсолутно и потпуно изнутра, и као да осећам како ми се џигерица распада, а из грла ми сева ватра... Не, изгледа да није срчани удар, али да ли се можда претварам у змаја? Сви змајеви су можда мртви.  А...

22. децембар 2014.

Још један пијани дан

Био је сунчан дан у сред зиме. Заслепљујуће сунчан да. Сунце није марило за годишња доба. Трудио сам се да се напијем у једној оближњој кафани... Знаш оно, етно стил, на спрату су била само два стола и за једним, онако изврнути, били смо ми. Попили смо много....

21. децембар 2014.

Трн у малим звездама

- Да ли имаш оно што сам ти тражио? - Имам, у торби је.  - Океј, слушај... Ти и ја смо сада важни. Ми. Не мисли о ономе што ће се сада десити. Мисли о ономе што ће доћи кроз пар дана. - Знам, али... Лоше је. Ми смо зли! То је злочин, ја не могу... -...

19. децембар 2014.

Барутана је ок!

Данас је четврта годишњица Барутане. Митоман је прешао велики пут пишући овај блог. Много ме је срамота због неких ствари које сам писао пре пар година. Али оне су део мене. И тако ми је јебено драго што имам сачуваног себе, и знам какав сам био пре четири године,...

7. децембар 2014.

Како сам упознао револуцију

Ишао сам да гледам филм пре неко вече. Из '61. Добре су биле шездесете. Можда праве године за мене. Ту бих се снашао вероватно. Филм се приказивао у биоскопу који је некада био један од носећих, оно, место за премијере и те ствари. Јебига, сад је само руина...

5. децембар 2014.

Дан победе

Осећам се, поприлично добро. Знаш, оно писање о томе како ништа није у реду, па, коначно му долази крај. Сада је понешто у реду. А то је више од било чега што могу да тражим. Људи мисле да сам у делиријуму када им говорим - једног дана, бићу богат...

20. новембар 2014.

Драго ми је што сам те коначно срео

Вечерас је било сјајно вече. Седео сам са мојим људима, па смо мало прошетали. Сјајна шетња, само низбрдо покрај огромних вила које никада нећемо моћи да приуштимо. Осим ако постанем прљаво богат и познат, једног дана. Онда ћу се засигурно населити ту, међу...

15. новембар 2014.

Исповест са оне стране покера

Једно од најгорих осећања на свету је када дођеш са партије покера и добио си поприлично много пара, па те ухвати онај стрес који ниси могао тамо да покажеш. Седиш и знојиш се, иако је хладно у соби. Гледаш у светло и смета ти све, и бука и тишина и лежање и...

14. новембар 2014.

Дискретни јахач апокалипсе - прелудијум

Некада давно, постојала су четири јахача Апокалипсе. Данас, постоји само један, дискретни јахач, последњи. Екипа се распала, свако је отишао на своју страну. Не може се више витлати бојним секирама и змијама или ројевима мува... Свет се променио, сада ако јашеш коња гледају те као чудака. Наш јунак вози Југа и смешка се људима. Понекад запали цигару...

13. новембар 2014.

Промене су тужне

Ја сам човек који воли добре ствари. И не волим промене. Уосталом, ако је нешто добро, зашто мењати? И ето, тако пола чаше лимунаде сахрани моју тастатуру од лаптопа. Одем, узмем нову, заменим... Али. Нова је она стандардна енглеска тастатура. А моја тастатура...

10. новембар 2014.

Астми, која ће ме сахранити једног дана

Драга, знамо се већ двадесет и две године, а ти си и даље опсесивно љубоморна лудача... Ако потрчим, не брини, не мораш одмах режати, нећу побећи од тебе, ти знаш да само тебе волим, носим те у души, и у плућима... И зар не видиш колико сам сјајан тип, па се...

8. новембар 2014.

Вечерас пијем сок од поморанџе

Вечерас је још једно сјебано вече... Онако, знам да ћу седети крај те једне мале, некадашње, и знам да нећемо разговарати о ономе о чему би требало... А ја опет идем,  отворених синуса,  мртав,  клан боловима, тамо, да видим моје људе и  правим се да је све у реду... И није важна она, она је ту само дистракција,  важне...

7. новембар 2014.

Сасвим сјајно

Ушли смо и сели одмах код врата у наше фотеље. Она је избацила своје цигаре на сто и ја сам избацио своје јефтине крџе на сто. Конобар који је седео за столом код шанка махну нам руком и дигну руку са два прста што је значило - уобичајене две кафе? Подигао сам и ја два прста и климнуо главом. Разумео је. А онај средњи прст сјебан, не могу да га исправим...

2. новембар 2014.

О чкама

Стојимо на ћошку и пијемо пиво. Причамо о неким рибама. Сви они јуре пичке које падају на тебе када виде да си узео флашу Џека и да пушиш Собрање. Нико не јури рибице које ће бити срећне подједнако и онда када их одведеш на кокаколицу. Не разумем. Није ми јасно...

28. октобар 2014.

Летимо у небо

Путовао сам скоро мало по северу... Ништа посебно, један викенд. Не може више, ем због пара, ем због посла. Никада нисам мислио да ће ми равница бити у реду. Али јесте. Љепо је. Због наших људи. Нису покварени као у овој мојој равници. Сви поштени јеботе. Знаш...

21. октобар 2014.

Свако има своју Марину само ја не

Постоје та дна која човек с времена на време дотакне... Иако постоји још много степеница испод, ти си на дну. Иако знаш да постоје степеници испод. Иако си у очима малих Африканаца и те како сасвим у реду. Гледам око себе и све што видим је сат, устајање, умивање и одлазак на посао. Бескрајне сате монотоног рада, потом прековременог  монотоног...

9. октобар 2014.

Сјајној будућности у част

Када не бих радио по цео божији дан, И када бих имао жену, не девојку већ праву жену, моју жену... Када бисмо се волели као Бони и Клајд, И када бисмо отпутовали негде, напили се, можда и направили неко срање... Када бисмо гладовали пар дана заједно и када бисмо...

6. октобар 2014.

Београдски метро 2014

Кад сам био клинац, страшно сам желео неки вид брзог и ефикасног превоза до града. У бусевима се углавном стајало, по сат времена у једном правцу, а када би сео, увек би са стрепњом дочекивао следећу станицу, јер су ту увек биле бабе и труднице и инвалиди и...

30. септембар 2014.

Моји снови, свету

Депресија, меланхолија, стагнација... Све то оставиш иза завесе неких својих снова. Ако тражиш начин да преживиш, ово је прва ствар која дође на ум. Велики снови. Мали снови. Није важно. Твоји снови. Моји снови. Хоћеш да ти кажем нешто о њима? Наравно да ме...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren