Стојимо на ћошку и пијемо пиво. Причамо о неким рибама. Сви они јуре пичке које падају на тебе када виде да си узео флашу Џека и да пушиш Собрање. Нико не јури рибице које ће бити срећне подједнако и онда када их одведеш на кокаколицу. Не разумем. Није ми јасно шта било ко очекује да постигне ту. Оне се јебу за социјални статус, они јебу на конто измишљеног социјалног статуса. Углавном је само један из друштва пун кеша, па он плаћа пиће и све остало што рибицама даје утисак о чопору. Зар не би било поштеније да они плате курве са тим парама, а оне престану бити курве и почну се јебати само са онима са којима желе? Или можда желе само са онима који имају пара. Не знам. Али једно знам. Ако икада неки од тих скупих парова успе догурати до брака, вероватно ће се развести скоро одмах. И то је у реду.
Док они буду пили и ударали се скупим дрогама, ми ћемо путовати. Не само једном годишње на море, већ сваки други викенд, Румунија - Румунија. Небитно. Путоваћемо и зезати се. Реновирати наше душе. Ако успемо, биће сјајно. Ако не, па, извршићемо једно од најдирљивијих самоубистава које је овај свет видео. Неће бити важно што си можда дебела или што сам ја можда сувише мршав. И то што ти брзо расту длаке, а ја имам носину која нам заузима пола дневне собе. Ништа од тога неће бити важно. Бићемо изнад тога, јер знаћу да си ту због онога што ја јесам и обрнуто, знаћеш да сам ту због онога што ти јеси и имаћу бескрајно поверење у тебе... Знам да ми никада нећеш моћи узвратити, јер сам лисица, ласица и врло мала видрица, али поред свега тога, увек ћеш моћи да се ослониш на мене, а то је оно што се рачуна.
 |
| Интернет је много пре мене размотрио ову тему. |
И заиста ми је пресмешно када слушам како тренутно свет функционише... Свет гламура, јеботе, сви су у некој апсолутно лудој причи о скупој гардероби и скупом пићу и те клинке што оно, бићу безобразан, лепе цене на клићу и мисле како су боље од других зато што њих може да јебе само онај који вози скупа кола и троши заиста много у клубу... Некако, када погледам где сам, у којој сам рупи пропалог материјалног, менталног и моралног стања, дође ми да нађем ту неку сјајну девојку, да је ухватим за руку и да скочимо са прве литице, доле, у мрак, јер џаба, ако немаш неког ко може да те одржи, боље да се ни не трудиш, боље је окончати ову агонију смеха и плача на време, док још немам децу, нарочито ћерку...
И зар није лепше рећи себи - креснуо сам четири девојке у животу, биле су сјајне и провео сам сате и сате шапућући им милион сјајних прича које сам морао смишљати у минуту да би их придобио и заиста сам морао да се потрудим да бих им ушао у гаћице него - јебао сам петнаест риба, било је сјајно, потрошио сам у збиру четрнаест хиљада еура и покупио трипер, али једном се живи, свака ће ме волети када чује какав сам шмекер. Још једна ствар - те цурице које те инспиришу да им причаш причу за причом, из минута у минут и чине те бољим човеком и уметником, можда - е, њихова пичка вреди далеко више од пичке било које рибе из сепареа, то вам гарантујем.
Митоман, нејебач и познавалац правовредних пички, прво обраћање.
0 коментара:
Постави коментар