Астми, која ће ме сахранити једног дана

Драга,
знамо се већ двадесет и две године,
а ти си и даље
опсесивно љубоморна лудача...

Ако потрчим,
не брини,
не мораш одмах режати,
нећу побећи од тебе,
ти знаш да само тебе волим,
носим те у души,
и у плућима...

И зар не видиш
колико сам сјајан тип,
па се и даље служиш прљавим триковима,
те се ових дана поново будим са осећајем
да ми је нешто цркло у плућима...

Ужасан смрад смрти
и често твоје руке око мог врата,
и ето ти разлога зашто те мрзим толико...

Стегнеш,
и док се ја копрцам и борим,
ти не попушташ...
Онда коначно одустанем,
и кажем - добро, ово је крај,
а ти попустиш таман толико да
удахнем једном, плитко,
и драма креће испочетка...

И како ја икада да ти верујем,
у све те приче да ћеш се лепо понашати
ако будем миран и послушан?

Можда би требало да почнем да пушим три пакле дневно,
да угушим и тебе и мене,
да видиш како то изгледа,
да схватиш, коначно,
без обзира на све,
да ја нећу бити једини поражени у овој причи...

Осећања

Ово ми је кључна фора за мување

А ово је кључна пошалица мојих девојака. (Шалим се, немам девојке, вероватно за што су ми форе за мување срање)

Слични текстови:

• Астми, која ће ме сахранити једног дана Драга, знамо се већ двадесет и две године, а ти си и даље опсесивно љубоморна лудача... Ако потрчим, не брини, не мораш одмах режати, нећу побећи од тебе, ти знаш да само тебе волим, носим те у души, и у плућима... И зар н… Прочитај
• Сјајној будућности у част Када не бих радио по цео божији дан, И када бих имао жену, не девојку већ праву жену, моју жену... Када бисмо се волели као Бони и Клајд, И када бисмо отпутовали негде, напили се, можда и направили неко срање... Када бисмо … Прочитај
• Недостаје Да ли ти је икада недостајала нека мачка чак и пре него што је отишла? Мени моја ево недостаје пуних неколико дана... И не знам да ли ће се вратити. Питам се да ли ће доћи, а није још ни отишла. И тако, пијем помало, пат… Прочитај
• Вечерас пијем сок од поморанџе Вечерас је још једно сјебано вече... Онако, знам да ћу седети крај те једне мале, некадашње, и знам да нећемо разговарати о ономе о чему би требало... А ја опет идем,  отворених синуса,  мртав,  клан … Прочитај
• Дан победе Осећам се, поприлично добро. Знаш, оно писање о томе како ништа није у реду, па, коначно му долази крај. Сада је понешто у реду. А то је више од било чега што могу да тражим. Људи мисле да сам у делиријуму када… Прочитај