Постоје та дна која човек с времена на време дотакне... Иако постоји још много степеница испод, ти си на дну. Иако знаш да постоје степеници испод. Иако си у очима малих Африканаца и те како сасвим у реду. Гледам око себе и све што видим је сат, устајање, умивање и одлазак на посао. Бескрајне сате монотоног рада, потом прековременог монотоног рада, а затим пут до куће и гнушајуће погледе људи када примете да зуриш у неку девојку... Наравно, сјајно је и када твоје речи не фукционишу више... Утрошим сате и дане на неку девојку и она ме тек тако одбије. И друга и трећа. Све. И то је сасвим у реду. Прошло је време безобразних типова, изгледа да је време да постанем Добрица. И име ћу да променим. А проклето је занимљиво када покушаваш да је пољубиш а она неће као да сарађује... Не капирају.
Али све наведено није ништа у поређењу са стваралачком кризом. У ствари, не, потпуним одсуством жеље за писањем. Као да ме је нешто сломило. А заиста осећам сав тај отров који се скупља у мени и који ће морати негде и некако да изађе... Најтоксичнија ствар за мене коју сам икада видео. Шаљивџије ће сада рећи - ниси пробао отров шарке, али то заиста није важно. Боље бити физички мртав него психички. И тако ми треба да лежим са неким и гледам у плафон. И да не гледам на сат. И да нестане та гиљотина од обавеза која ми нон стоп виси над главом. И управо сам схватио нешто. Када први пут треба да пољубиш девојку, то је као када први пут треба да помазиш мачку. Ако чак и на секунд оклеваш, она ће знати. И неће јој се допасти. И сав тај мрак и досада, сивило које се уселило у мене... Имам чудан осећај да ће ускоро доћи дан када ћу бити у реду. Иако немам ни најмањег разлога за то. И што би рекли Шваба и Ексер:
- Мислиш да ће да крене?
- Мора да крене.
Мора да крене.
Smaras. Moras pisati jednu pricu ponedeljkom, i jednu cetvrtkom, da mi ne bude dosadno na pauzama. Imas mahanje od Anne Boleyn :D
ОдговориИзбришиI ti smaraš. Ali ne brini, biće sve u redu, Sabirao sam se malo. Pozdrav Ani Bolejn <3
Избриши