Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

31. октобар 2012.

Доста

 Неки дани су лоши, а неки су још гори. Све у свему, некад пожелим да кажем доста, и да окренем свет наопачке. Доста ми је лоше кафе коју пијем на факултету, доста ми је домаћих задатака и доста ми је пива, људи и лоших књига. Доста ми је мене, сувише сам досадан себи и свету  да бих могао лежерно да посматрам птице како...

29. октобар 2012.

Љубав је среда

Улицом иду цигани. Погледам их погледом хиљаду сломљених сунаца и разбијем још једну чашу. А онда настане мук. Мртва тишина коју као да сам баш ја убио бацивши чашу. У том тренутку, улицом прође жена која изгледа као злато. Корача тим дугим ногама по влажном асфалту сва саткана од сунца, а ветар јој мрси косу и преплиће је са јарко црвеним уснама....

28. октобар 2012.

О најбољима

Гледам све те људе... Оче, грдни су, грешни и стопљени у сиву масу истакнуте различитости, опрости им, опрости им... Јуче сам, откуцавши своје име на Гуглу, сазнао да сам изашао у још две антологије прича. Укупно пет парцијалних објава. Опаа! Не. Да ли ико зна за мене? Не зна. Да ли ме ико воли? Не, али мислим да кева гаји симпатије и можда једно...

27. октобар 2012.

Варалице

Гледаш ме право у очи и причаш о неким небитним стварима. "Кога боле патка?", питам ја. Бесно бацаш папучу на мене. Зато што сам такав. Кер. Стојиш мало и ћутиш. Онда приђеш и привијеш се уз мене. А ја се смејем. Ти се смејеш. Обоје знамо да фолираш да ме мрзиш и обоје знамо да фолирам да мрзим када филозофираш. Љубав је једна велика варка. А...

26. октобар 2012.

О пакленој љубави

Шетао сам паклом и било је вруће иако сам на себи имао само кошуљу и гаће. Била је то обична поподневна шетња, врео дан као и сви остали, Ђаво се гледао у огледало и поправљао фризуру да му се не би видели залисци, а ми смо докони лутали унаоколо. Шетао сам са пар манијака, једним наркосом и једним попом који је претерао. Фантастично друштво....

24. октобар 2012.

Страст уметности

Хајде да јашемо талас. Знаш, прави талас. Не неки обични, мали талас који жели да порасте. Не. Велики, највећи талас, који је чекао баш на нас, талас који је стотину година спавао на дну океана само да би нас видео како се држимо за руке. Ми, на таласу, у улогама легендарних љубавника, Кејт и Лео, Лео и Кејт, с тим што се ја нећу смрзнути у води...

23. октобар 2012.

А који је Валтеров сан?

Седео сам у фотељи и гледао у мрак. Светлост теве-а је благо обасјавала огромну собу. Какав грдан свет, помислио сам док су трајале рекламе. Није смешно, помислио сам када су прошле рекламе. Није смешно, поновио сам гласно док је неки комичар причао вицеве. Променио сам пар канала, довршио пиво и угасио теве. Ето како најбогатији човек на свету проводи...

21. октобар 2012.

О младости

Млади смо. И претерано сјебани. Како гледам унапред, свака новија генерација је све сјебанија. Чујем како је наша генерација последња "нормална", последња која нешто вреди. Није тако рођаци, нису клинци толико лоши колико смо ми стари и џангризави. А и свака генерација то говори за себе. Тако то иде.  Постоје неке ствари које ми сметају....

19. октобар 2012.

Црнило

Умирање је један компликован процес. Родиш се жив и од првог момента умиреш. Умиреш, умиреш a онда умреш. Званично. Би било глупо да људи умру без умирања, а?  Али постоји неко ко не би требало кроз то да пролази. Мале девојчице на пример. И керови. О, јебига. Умре ти деда на пример и ти будеш тужан, наравно, али знаш да је његов ред да...

Ништа

Умирем данас. Умирем сутра. Умирем сваког дана. А онда умрем. Званично. Док летим ка горе мислим: "Потрошио сам својих двеста хиљада дана улудо." Ништа остварио нисам. Месецу ракету у око забио. Ништа...

18. октобар 2012.

Ми

Жаба скочи у воду и створи кругове. Ти скочиш у воду и свашта се деси. Волим те и даље. Једну малу љубав само за тебе чувам. Јер ти ниси жаба. И чекаш пољубац. А пољубац има боју. Боју празног неба. Које треба заједно да осликамо. Пијани ил' дрогирани ил' само заљубљени, свеједно. Слика ће трајати вечн...

16. октобар 2012.

О универзално неразумевајућим мистичним бићима

Ја разумем крајњу природу сјебаности света. Тај раштимовани свет стоји на три точка и нервозно се чешка по глави, док се двоје младих јуре по катакомбама, сасвим сигурни у непостојање зомбија, вампира или духова. Али они зато верују у привлачност мрачних места, као и у међусобну гравитацију - привлачење, дизање и обилато влажење су сасвим обични...

Кратко

Када бих морао написати једну реч, само једну реч, и оставити је у аманет будућим генерацијама та реч би била просто - ћао. У свету претераних речи постоји та једна која их везује све. А зечеви? Ко их јебе. ...

15. октобар 2012.

О судбини једног господина

Повучем пар потеза жилетом и мислим - сјајно. Уствари, крви на све стране - још једно неуспешно бријање. Извучем се из купатила, бацим под кревет пиџаму, затим скокнем до огледала, осмотрим и кажем - пиј мање. Схватам да ми треба музика и зато одврћем радио, требам урадити неке ствари, да бих успорио моје пропадање. Закопчавам кошуљу, а киша ми се...

14. октобар 2012.

Овај свет је једно лудо место

Сувише хистеричних шизофрених жена.  То је проблем овог света. Или то или мањак стрпљивих милих мушкараца. Постоје и такви, али су углавном геј. Велики романтичари кажу  да ће ти у живот ушетати нека и то ће бити то. Ја кажем да требаш узети најближу хистеричну шизофрену жену и променити је. Како, кад ни себе не можеш да промениш?  То...

12. октобар 2012.

О проблемима не тако обичног човека

Никада довољно времена. Или пак превише времена. Превише времена које није довољно. Биће да је то. Лежим и тешим се како ми је фино. А у мени - шоу. Светлеће сабље, галаксије, даброви, људи и мрави, борба за власт. Тек када се борба заврши, владар ће донети одлуку... А до тад, лежим и чекам.  Човек који има контролу на светом нема контролу...

О пегавом носу малог кошмара

Једна мала девојчица кратке косе је снивала гадне снове о лицима људи  који пониру.  Био сам млади Дон Кихот, вољан да се борим са сваким чудовиштем из васељене само да бих видео те ситне очи и пегави нос.  Њени кошмари  су били поприлично тешки, чак ни сладолед није помагао. Морам вам то рећи. Јурио сам их ноћима...

11. октобар 2012.

Уобичајено

"Умрећемо!" "Дај искулирај", рече Монах секунду пре него што га неко погоди криглом у главу. Потом се само затетура и паде под сто. "Шта да радим сад?", запита се Ненси, умиривши панику једним шотом текиле. Летећи кер звани Ђог је само седео поред и шмекао. Нико на целом свету није веровао да постоји летећи кер који говори, па су се људи углавном...

9. октобар 2012.

О свакодневици немаскираног хероја

Седим на хладном мермеру који окружује неку ружну њушку исклесану у камену. Поред тог неког светског главешине (не знам да ли је генерал, писац или само неки заслужни грађанин који је спасао мачку са усијаног лименог крова)  седе хипици, десет хипика под пуном ратном опремом - дуга коса и брада, трава, шарене мараме и знакови поломљеног мерцедеса....

7. октобар 2012.

Покрет

Гледаш слику носатог папагаја и сећаш се мене.  Гледам у филмски плакат са дебелим пандом и мислим на тебе.  Требали  би учинити нешто поводом ове љубави. Требали би да бежимо. Негде далеко, баш далеко. Замисли само, ноћ пада преко планина, а ми утрчавамо у последњи воз за најудаљенију земљу коју познајемо. Одлазимо. Не...

6. октобар 2012.

Боље од бољег сутра

Знаш, хиљаду и један пут сам помишљао на то. Да опљачкам неку банку и нестанем. Сви ти људи се угледају на Кума. Јебени Холивуд. Сви мисле да је то нешто посебно. И јесте, кад погледаш, кренути од нуле и створити империју... Јесте то лепо, част и организација лоших момака који су по правилу хаотични, нико то не очекује знаш? Клинци из блока улећу...

5. октобар 2012.

Искарикирано

Карикатура од човека шета карикатуру од кера. Обојица су кер помало. Или превише. Карикиране приказе које газе по сунчаним булеварима. Кер запишава ногу неког старог господина који спава седећи на клупи са раширеним новинама на крилу. Својом великом њушком кер повлачи академског грађанина, а академски грађанин једва успева да одржи равнотежу, јер...

3. октобар 2012.

Платонски

Чипс крцка под зубима. Гледаш је. Лепа је. Није лоша, макар. Има ту црну косу и сва је компактна... Џепна венера. Једна од оних жена које ставиш у џеп и носиш је кроз свет. И када год је пожелиш, када год помислиш на њу или осетиш њен мирис довољно је само да је извучеш из џепа и ту је, са тобом, воли те донекле и чини те срећним.  На теве-у...

1. октобар 2012.

У тишини

Нема више речи у мени. Исписао сам их све. Човек је одређен. Постоји број корака које ће у животу прећи и постоји број речи које ће у животу рећи. Постоји све. Човек је толико одређен да нико не може рећи да не постоји. Понекад се питам неке ствари...Тражим смисао. Активно тражим смисао. Тако почиње шизофренија, знаш? Људи траже смисао у бесмисленом...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren