Умирем данас.
Умирем сутра.
Умирем сваког дана.
А онда умрем. Званично.
Док летим ка горе мислим:
"Потрошио сам својих двеста хиљада дана улудо."
Ништа остварио нисам.
Месецу ракету у око забио.
Ништа.
Слични текстови:
Укратко о овој годиниБила је мала, а велика,имала је велико попрсје и кратке ноге,и умела је све.
Никада нисамо њој много мислио,јер она је мислила да сам генијалан, и био сам.
Можда најбесмртнији од свихбесмртника, можда и не,&nb… Прочитај- Дами изузетних заслугаЗнам да џентлмени не говоре о томе,
и ја нисам далеко од тога да будем један,само желим да кажем хвала ти Ана,за предивна три данаи нешто искуства.
Јер ти си права, са свим тим коврџама,још једна од онихшто се само једном сре… Прочитај
- Јебени јануарОвај јануар,
гадан месец за слепе и свевидеће, за студенте и пензионере,за уметнике и осталу багру.
Не волим јануар,књиге даве и само даве,купатило ми је поплављено,и све што добијам су тоне јаве и трунку сна. … Прочитај
- О сусрету са чизмомБила је она
сва дражесна и фина,
једна од оних на које ретко налетиш
у овоме паклу.
Све право, чујеш извини и хвала
чешће него у уличних годину дана.
Очи некако дубоке, незгодне,
гледаш је, па је не гледаш, па је гледаш...
… Прочитај
- КрајИ опет,
све се сведе на двоје људи,
на тебе и ту неку,
празан папир и празну чашу,
на две песме и једну длаку.
И то је све, баш све,
једноставност и суштина
сваког бедног уметника,
јер шта ти преостаје?
Ако кажеш да љубави … Прочитај
0 коментара:
Постави коментар