Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

20. јун 2012.

Како сам убио бејб

Био је то један од оних дана када ти се нигде не иде, јер је сувише вруће да би се померао, мислио или живео. Лежао сам на кревету, оном мом, што шкрипи, зверао у ламперију и молио Бога да угаси сунце. Сетио сам се последњег нашег разговора и смејао сам се, правила си се да не знаш о чему је реч, а ја сам ти певао и све је било кул. Ми смо били кул. 

Узео сам телефон и рекао хало бејб, ја сам. Рекла је: "Здраво", а смешак је играо на ивици телефонске слушалице. Почео сам стандардну причу, ш'а радиш, како си ми, чему то насиље? Смејала се, увек је било лако разговарати са њом. У животу сам јој дао само пар комплимената, али су били савршено тајмирани, толико да их све врло добро памти, чак и сад. Није то ни важно, друге рибе се пале на комплименте, то су најбољи стартери разговора, њој није требао стартер, довољно је било да се јавим и већ бисмо о нечему разговарали. 

Наш љубавни дијаграм је поново јурио ка свом максимуму, и то је била права ствар, најбоља ствар у последњих пар векова која се догодила икоме, тако сам се осећао. Рекао сам: "Лаку ноћ бејб", рекла је: "Лаку ноћ", са оним њеним голицавим гласом и нисам више молио Бога да угаси сунце, било ми је океј. 

То исто вече, наизглед добро вече, лежао сам на тераси, а гавран се паркирао на жицу преко пута мене, меркао ме и мислио - е, будало. Видео сам неке ствари. Илузије су биле свуда, махнуо бих руком и отворило би се небо, стајао сам тамо, хладан, гледајући шта сам нашао, преврћући рај и пакао... 

Проклетство је превише знати, онда видиш кроз завесе кроз које не би требао, онда више не верујеш ни у дан ни у ноћ, не верујеш у Јетија док га не видиш, не верујеш у свет, јер не знаш на чему почива, не верујеш у воду, јер даје живот и убија. Легао сам на кревет и зверао у ламперију. Неки ме је зној облио и режао сам на сваког ко је ушао у собу. Онда сам устао, узео револвер и изашао напоље. Чуо се пуцањ. Жути меткић је погодио гаврана, закрештао је и одлетео. 

Седео сам на столици и гледао у заједничку слику, и ништа. Тако сам убио Бејб. Ионако није имала груди.

Слични текстови:

  • Како сам причао са бејб минус ll- 'Ало? - Да? - Да ли је то пекара "Клас"? - Не, погрешили сте... - Ма нисам погрешио сигурно, него, реците ми да л' да истоварам ја ово брашно овде ил' да чекам да се ви смилујете и отворите ми капију на којој пише "Кер ујед… Прочитај
  • Последњи редак о тебиЈебига. Не постоји боље речи да се започне ово од "Јебига." Рекла си да не волиш шарлатане, оне који пишу пјесме. Рекла си свашта, много глупог, јер никад ниси осетила искре. Искре, да, због којих умреш и летиш у истом трену.… Прочитај
  • Не идеСтајао је под тушем, наслоњен рукама на зид. Вода се сливала низ његова ребра, складно и полако као да је део њих. А његове затворене очи и ослоњене руке су говориле да му треба предах. Предах од живота можда.  Моје срце… Прочитај
  • Није мракПогледао сам те у очи, након дужег времена. Певале су. Као да су веселе. Вероватно и јесу. Упркос свему. И док те гледам некако, и ја сам срећан. Не знам зашто. И онда схватим, није мрак. Није мрак док се ти понекад појавиш и… Прочитај
  • Промене вол.2"Ех, када би знала колико мрзим свет у овом тренутку, никада не би отишла", рече човек са дугачком и запуштеном брадом. Сада знам да си била у праву, делимично у праву. Ја сам био исти, ти си се променила, а твоја промена је … Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren