Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

06. јун 2012.

Питања

Понекад је добро да будеш глуп и слеп. Да имаш симпатију. Да имаш жену. Ако имаш жену, да никад не долазиш раније са посла. Ако имаш симпатију, да јој никад не читаш поруке кришом. Да живиш један леп живот, у предграђу у великој дивној кући и да ти сунце сија сваки дан. 

И немој никад да будеш говедо. Немој се заљубљивати у бичарке. Бичарке боле и оне су зле. Твоја драга наравно да није таква. Твоја драга је бејб. Права бејб. Осим што има мале сисе. Теби не смета, волиш мале сисе. Волиш било какве сисе. Прво си се трудио да не размишљаш, али онда си се једног дана затекао како лежиш на каучу и мислиш о њој и остало је историја... 

Све је личило на љубавну причу, вероватно би то и била, да ти ниси луђак, да она није бичарка, да сунце није светло, а свет лош. Какву моћну ствар знају очи и твој ум, умеју од грешнице направити  светицу, од лоше најбољу, од несавршене савршену. Све се своди на игру, једну велику игру у којој мораш победити сам себе, много пута. Није било тешко надмудрити њу, она се смејала на све глупе форе, биће тешко победити себе и никада је више не погледати у очи, никад више јој не рећи реч. Баталити све. 

Сада ћу вам писати о јабуци. У корпи имамо јабуку са малом црном тачкицом на себи, једва приметном. Дођеш и погледаш, супер јабука. И док је ти хвалиш свима, како је савршена, не примећујеш да се мала црна тачкица проширила на пола јабуке. И даље мислиш да ће бити све у реду, све док јабука сасвим не постане црна. Онда коначно схваташ тужну истину и бираш нову јабуку из корпе. Једини проблем у свему томе је што се не разумеш у воће, никад се ниси ни разумео. Питање је сад, да ли је човек крив зато што је глуп и да ли је човек убрзао пропадање јабуке, носајући је унаоколо и говорећи како је најбоља? Да ли јабука поседује его па је нагло порастао слушајући хвале и уништио је? Да ли је јабука икада ваљала? Да ли човек, својим немаром, створио ту црну тачкицу од које је све почело? Да ли јој је било суђено да је поједу свиње? 

Много питања за малог човека. Мало одговора за тако много питања. Све то оставља горак укус у устима, и потеже окретање новог листа, али човек је излистао целу књигу већ и опет је на почетку, као да се врти у зачараном кругу. Ова нова јабука изледа добро, прегледао је пажљиво, и одлучио да је довољно добра, можда мало бледа, али добра. Једини проблем је што је тренутак пре њега покупио неки сељак, кога треба пребити. Али једног дана, ставиће је у џеп и понети на пут, да освоје свет. 

2 коментара:

  1. Džiadžojka Džiadžojkić06. јун 2012. 13:00

    "Jer samo onda kad celog sebe damo, tek tada i možemo biti celi..."
    Vernost je stvar odluke, ne emocija. Vernost drugima ali i sebi. Čovek je proklet da uvek želi ono što nema ili što nije njegovo. A kada ga dobije ne ume da ga čuva. Zato se ne zanosi milionima vrsta jabuka okolo, nego kada je nađeš, drži se te svoje jabuke, glancaj je i grickaj i uživaj u njoj dok je zrela i lepa, i pojedi je celu, da bude u tvom stomaku i tvojoj krvi. I tek tada ćeš biti ceo. I ona cela. U tebi.

    Ne, ne drogiram se, samo me zviznula inspiracija da napišem ovo. :D

    ОдговориИзбриши
  2. Добра ти је инспирација, признајем. Само, кад сам мало бесан, онда пишем свашта. :) 

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren