Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

22. јун 2012.

Знакови

Седео је у белој соби, сам, заваљен у фотељу од еко коже. Погледао је у мене, а онда наставио да врти већ излизани новчић. Бацио га је у ваздух и устао полако, новчић је стрпљиво чекао, испружио је руку и новчић му је пао на длан.

С друге стране, лежао сам ја, на старом шкрипавом кревету, а једна жица ме је жуљала. Вентилатор је дрндао поред мене, сувише гласан и сувише јефтин, сувише посебан да би испуњавао своју сврху, вокални уметник заробљен у телу обичњака. Лежао сам у мрачној соби и гледао у зид, чекајући нешто битно. Можда комету, земљотрес, саобраћајну несрећу или најобичнији позив. Паук ми се спустио на ногу, мрднуо сам ногом лењо и притиснуо тастер, тајмер мог будилника је ресетован.

Направио је круг по белој соби, насмејао се и одмахнуо руком.

Устао сам и протежући се одшетао до фрижидера по пиво. Отворио сам проклетињу, и узео пиво, уз пиво, из смрзнуте кутије је искочила и мала жаба. Ујеботе, поскочио сам, дохватио кашику из судопере и полако је гуркао ка вратима. Избацио сам је напоље и затворио врата. Отворио сам врата и избацио и кашику.

Ишао је унаоколо и палио мирисне свеће. Бацио је поглед по складно белој соби и зауставио се на малом банзаи дрвету.

Кренуо сам по цигарете и храну, јер ниједног одавно нема, али сам схватио да ме мрзи и након два минута сам се затекао на баштенској столици, ноге на столу, глава тамо где би требало бити дупе,  а руке спуштене на земљу. Вегетација у свом изворном облику. Голуб ми се посрао на главу. Рекао сам му: "Не можеш победити у овој игри", и потурио главу под чесму. Није било воде. "Оу", рекао сам, "ти волиш хардкор", и наставио да седим у баштенској столици.

Бог је био скот, и ја сам био скот, ја сам ленчуга, а он толико брине моју бригу да већ две године није залио своје банзаи дрво. А ја толико бринем за то дрво да ме мрзи да устанем. И баћо, комета је знак, баћо, не пауци и жабе. Не знам како ћеш победити, али волео бих да победиш.

Слични текстови:

  • Анђе(л)о Неко је покуцао на врата. Чуо сам то кроз сан, али се нисам пробудио док нечија рука није снажно залупала на врата. Било је већ касно и ја сам спавао на фотељи. Устајао сам полако, осећајући неописив бол у врату и леђима.… Прочитај
  • Чекајући Нале Рано зимско јутро. Мраз свуда око нас. Лепо је. Још увек на мерљивом минусу. Баш лепо. - Ћао Јанко. Ћао Млинко.  - Ћ Гаго. Ено је иде и Неда. - Супер. Кога још чекамо?  - Нале. Требала би сад. Подне. … Прочитај
  • Само ја и моје даме Само седнеш и добро се исплачеш. Плачеш целу ноћ, преспаваш цео дан. И тако пар пута. Након недељу дана, почињеш да мрзиш и њу и људе, мрзиш дрво, мрзиш пингвине, мрзиш све. И ништа ти не ваља. Ништа. Онда почнеш да пијеш..… Прочитај
  • Како сам упознао вашег тату Дакле, беше то у јануару...оно, зима стегла...минут десет напољу. Седео сам у својој топлој фотељи, онако са оним мојим силним јастуцима. Ево, малтене исто к'о и сад. Куцкао нешто на лаптопу, а матори Мићун је равмерно фркт… Прочитај
  • О комшији Дан је био несносно дуг и мртав, а један мали мрав ми је трчао низ руку. Кренуо сам да га усмртим, али онда,  рек'о, нек иде својим послом. Мртвачко излежавање, покушаји читања већ прочитаних књига и призивања сна разн… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren