Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. јун 2012.

Ништа, иди у кревет.

Из пакла вичем - како ти је име?! Тиха је ноћ и све је тихо, жабе скачу по улици, а светло се слива у сенку и ту је крај свега.  Из пакленог понора се чују урлици и сви жуде за дрогом, женом или пићем. И кад погледам, нисам ни ја светац, само сам некласичан грешник, грешим зато што желим, а не случајно као што већина каже када стигне доле, и знам...

28. јун 2012.

Замало апокалипсо

И док четири господина јашу, ја се боримвичемузмите и менеумем све да зајебем, подједнако добро као виправи сам професор животне школе,знајте,и фантастично кувам. А Бог седи на фотељи од еко коже,гледа и смеје се,неуморним људима и уморним људимаи морбидним вицевима. И док пајканпише четири казне за четири коња привезана за бандеру,у кафани...

27. јун 2012.

Чему то?

Слушај драга. Правиш ми проблем. Али океј, капирам, то је оно што ви жене радите. Правите проблеме.  Лежим на кревету и гледам у ламперију, не кажеш ни ћао, одавно смо превазишли то, in medias res, почиње прича и након прве речи знам да ћу продангубити још бар два-три сата свог живота и срећан сам, додајем то на коначну суму и идем лагано...

26. јун 2012.

Тренутак

Мачка са кратком косоми мали керовишетају низ тешке улице овог града. Пудлица режи на мене,и ја режим на њу,потом приђе и ухвати ме за ногу.  Шутнем је, панично, а риба се насмешизатури косу иза увета и настави даље,у правцу пакла. Због таквих као што је она,пакао ради као драгстор - 24/7.  И то некад буде мало. &nb...

25. јун 2012.

Ова ствар нема крај

Видите, ја сам пизда. Пуцам се да бих уклонио бол. Хорс, таблете, хашиш, ма узимао бих и витамин ц само да ми га неко понуди. Давно сам још продао телевизор. А телевизор је граница између раја и пакла. Све је јебено тешко овде. Једно јутро сам се пробудио на поду нечијег упропашћеног стана, вероватно од неког колеге џанкија, могао си да видиш то одмах,...

24. јун 2012.

Само не данас

Још једна субота. Суботе су најтужније од свих, најусамљеније... Одеш на чет и видиш тих пар људи, и буде ти жао, хоћеш да им се јавиш, да их све загрлиш, а онда скапираш да не желе да разговарају, ни ти не желиш да разговараш, и они су усамљеници којима треба моменат ил' два, да среде хаос у глави. Помислим на пиво и буде ми мука, ваљда сам препио...

22. јун 2012.

Знакови

Седео је у белој соби, сам, заваљен у фотељу од еко коже. Погледао је у мене, а онда наставио да врти већ излизани новчић. Бацио га је у ваздух и устао полако, новчић је стрпљиво чекао, испружио је руку и новчић му је пао на длан. С друге стране, лежао сам ја, на старом шкрипавом кревету, а једна жица ме је жуљала. Вентилатор је дрндао поред мене,...

21. јун 2012.

Предиспитна преиспитивања

Јебеш га, ови испите ме раде, не знам где су ми очи, чешће сам хладан и жедан него сит и напојен и све чешће затичем себе како зверам у зид него у књиге. Каже ми једна блогерка да ће ме јурити полуголе жене када будем богат и славан писац, ја је гледам, насмешим...

20. јун 2012.

Како сам убио бејб

Био је то један од оних дана када ти се нигде не иде, јер је сувише вруће да би се померао, мислио или живео. Лежао сам на кревету, оном мом, што шкрипи, зверао у ламперију и молио Бога да угаси сунце. Сетио сам се последњег нашег разговора и смејао сам се, правила си се да не знаш о чему је реч, а ја сам ти певао и све је било кул. Ми смо били кул.  Узео...

19. јун 2012.

О састанку

Имао сам црне цвикере, и букет ружа у рукама, био сам потпуно трезан и стајао сам пред великим вратима од махагонија. Ветар је дувао, али је знао да ми не може ништа, ове су кости старе и тврде као стене, овај капут има километражу већу од тог зеленог ветра и стојим ту, постојан и вечан.  Мислим о коњима и кока-коли на тренутак, помислим на двадесет...

17. јун 2012.

Моја прва блог љубав

Срео сам је на блогу, била је луда, додао сам је на фејсу, била је лепа, рекао сам ћао, била је луда. Имала је црвену косу и тешку нарав, судар светова, јин и јанг, тек када смо се ми нашли блог свет је добио равнотежу. И од тада ништа више није било исто. Надмудривали смо се сваки дан, један дан у љубави на чету, други дан на блок листи, често...

16. јун 2012.

И док...

И док пламени коњи јуре, ми играмо сони, мислећи да је свет наш. И док монструми играју реми, ми седимо у сени, мислећи како је живот леп.  И док лепе жене пролазе кроз град, ја размишљам о једној мини девојци. И док сви лудују, ми идемо на карневал, као Бетмен и Супермен и Спајдермен и Туп...

14. јун 2012.

Још једно лето

Седим за столом, на климавој столици, зелена мајица са рекламом пива на грудима и плави шорц са палмама. Врти се трака, неки џез, као фин сам и културан и не пијем пиво ни вино, ништа. Не желим да се нервирам, али једна мува лети свуда и не разумем је, узима свет здраво за готово и није свесна да ће, ако пукнем, имати спору и болну...

12. јун 2012.

О бичарки на трави

Устанем мамуран, погледам на сат, пише тринаест часова, зашто боже тринаест, испит је био у дванаест. Схватам да желим да устанем у петнаест часова и преврћем се једанред, онда се враћам на леђа, у позу за спавање. Пробудим се, звони ми телефон, узмем телефон, пише шеснаест часова, јавим се са хало, а она ми каже да звучим као да се јављам из три...

Лова

Седимо Френки и ја на аутомобилском седишту испред споменика малом бомбашу што је рокао швабе док су други клинци сањали чоколаду и пишали у поточиће, гледали теткама под сукњу. Туче ме срце, сваки откуцај боли као последњи, држим се за груди, Френки цевчи литру млека што је диг'о на црту у ионако пропалом драгстору, а дан нам се смеје, нов, ведар...

9. јун 2012.

План

Свако јутро се будим, ништа ново, само дан. Седим и гледам фаце исте, исте рибе, и имам неки план, неки други дан, други град, други ја... Немам времена за таксисте који цепају вопс и носе поткошуље, све оне са образом чистим, за оне мале фуфе што шетају мало кварцовано дупе и ортаке који живе глупе приче.  Фаце свирају гитару или електричну гитару...

8. јун 2012.

Звери

Ми смо људи. Јесте, баш ти, од вајкада правимо срања, луди смо и бесни, знам. Ми рушимо дрвеће и померамо планине, ударамо се лопатама по леђима и спавамо са крезавим женама, а наша деца убијају скакавце и срећни смо. Сахрањујемо керове, подижемо цене и живимо, у бетонским хладним зградама, заједно, по осморо у стану. Испуштамо црне димове у небеса, чадимо...

7. јун 2012.

О керу који је отишао

Ударио сам га јако, али сам промашио лице, право по увету. Јаукнуо је, иако је био тридесет кила тежи и пола метра шири, а онда ме опаучио шаком по лицу. Пао сам у прашину и брзо се придигао, нисам дозвољавао таквим да ме оборе, никад. Тап, ударио ме је у стомак, па онда у главу, било је мало мутно, закачио сам га по рамену, он се само насмејао, а...

6. јун 2012.

Питања

Понекад је добро да будеш глуп и слеп. Да имаш симпатију. Да имаш жену. Ако имаш жену, да никад не долазиш раније са посла. Ако имаш симпатију, да јој никад не читаш поруке кришом. Да живиш један леп живот, у предграђу у великој дивној кући и да ти сунце сија сваки дан.  И немој никад да будеш говедо. Немој се заљубљивати у бичарке. Бичарке боле...

4. јун 2012.

Посрнули

Знаш, онај фазон младост-лудост. Седимо око ватре која се бори за живот и гледамо се онако, неважно. Неке добре, неке лаке, неки пијани, неки луди... Још сам био сасвим свој, седео сам заваљен у столицу, једну од оних за крај воде, у које утонеш и не желиш да се дижеш, никада. Гледам у ватру док Снежа прекршта ноге, добре ноге, да се разумемо, али...

3. јун 2012.

О расипнику

Ходаш по мраку, улица воли што немаш сат. Занесењачки срећан, идеш кући, размишљаш о кревету и клопи, а ниси свестан да си само још један дан ближе четвртом кругу пакла. Улудо трошиш број корака које ти је одредио онај даса горе, и време и расипаш паре, љубав и срећу, а ниси брадати месија и немаш свега на претек. Мислиш да ће те сви ти клошари...

2. јун 2012.

Све је то ломљиво, као кекс

У осам дана две сахране. Прво деда, а онда и баба. Био сам у Крајини, тамо сам рођен, тамо сада сахрањујем оне без којих ја не бих био ја, без којих не бих ни постојао. Једни кажу да увек умире по троје, то ваљда значи да и смрт својатамо, шта ли... Двоје је отишло, и реално, ако већ мораш да удараш, матора, удри по реду. Немој Жутог да ми дираш, он...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren