Када сам је упитао да ли жели да проведе вечност у овом бару са пожутелим завесама и нашминканим дамама у црвеним хаљинама, рекла је да не зна. Ни ја нисам знао ништа, био сам студент, али нисам знао ништа као ни они који нису били студенти и то је био један зачарани круг, црна рупа незнања. И не можеш да нас кривиш, њу зато што није знала шта хоће...
30. децембар 2011.
28. децембар 2011.
Живот и смрт једног сањара
Лежао сам под неком старом клупом у неком обојеном стану, пар девојака се вртело унаоколо чекајући неког да их само привуче себи, али ти проклети студенти, учењаци, штребери са огромним теглама на очима и лептир машнама и протезама су само седели по ћошковима гутајући то месо очима, само очима. Било је ту и пар црвених, једна или две су биле и коврџаве,...
27. децембар 2011.
Будала
И опет ме прогониш...Не знам што, ал' тако ми дође да сада устанем и одем право на твоја врата, да лупам као мученик, као лудак, док не отвориш, док те не видим и онда...мислим да бих се само окренуо и отишао.
Глава ми је цело вече заривена у шаке, дошла је и та ноћ кад ће да ме спуца патетика, да ме докрајчи. И није проблем што сад ја мислим...
25. децембар 2011.
Гледајући сапуницу
Био је врео дан, један од оних који те једноставно вежу и не дају ти нигде да мрднеш читав дан. Лежао сам на каучу, једна нога ми је била забачена на горњу страну и нисам имао чарапу, а моја Мери је рибала прозоре као каква средњовечна женица, само што је била секси. Мењао сам канале, на кабловској ништа ново, па сам се преселио на терасу, тамо је...
24. децембар 2011.
Мајндфак
Кажеш Велики прасак, а? Кажеш да је простор негативна, а материја позитивна енергија? Кажеш да када се то сабере добије се нула? Је л' ме зајебаваш?
А ко је кликнуо, па се Велики прасак десио? Зашто би се ништа, једна нула, претворило у нешто само од себе? Још се чека Хигзов бозон да нам каже откуд нам маса, а и сами знамо да је маса мама. Што...
22. децембар 2011.
Опстанак
Устао сам и донео нам по још једно пиво. Само смо седели ту и било нам је мука. "Мука ми је", отпочео је, "од живота." "Реци ми нешто ново", рекох. "Је л' знаш ти да ти увек видиш свој нос, него га мозак игнорише?", одговорио је и отворио лименку. "Да није тако, био би' слеп..", рекао сам и почешао се тамо где ретко залази неонска, а још ређе сунчева...
19. децембар 2011.
Како је све почело
'Ајде људи, нек је срећна слава, да је у здрављу и весељу прославите! Иначе, славим и ја, ал' годишњицу. Пре тачно годину дана сам написао прво слово на овом блогу и мислим да је било негде око два сата послеподне. Увек се сећам тих небитних ствари. Но, као што ред налаже, морам да кажем како је настала Барутана.
У то време сам се баш раширио...
Само ја и моје даме
Само седнеш и добро се исплачеш. Плачеш целу ноћ, преспаваш цео дан. И тако пар пута. Након недељу дана, почињеш да мрзиш и њу и људе, мрзиш дрво, мрзиш пингвине, мрзиш све. И ништа ти не ваља. Ништа. Онда почнеш да пијеш...Једна чашица, две, три...Кад престанеш да бројиш и почнеш само да се наливаш, буде ти некако лакше. Мрзиш цео свет и даље, и...
17. децембар 2011.
Зато
Понекад ме, као сад, спуца адреналин и морам да пишем. Ништа што кажем неће променити свет сада и одмах, али ће се увек наћи неко ко ће се пронаћи у мојим речима, потенцијално осетити боље и ето, самим тим сам начинио једну малу ствар, посадио клицу која може да израсте у нешто велико и лепо, јер ако та особа која се пронашла у мојим речима и решила...
15. децембар 2011.
Шта желим?
Дакле, шта ја желим? Помало тешко питање, а нисам жена. То чини ствари само још чуднијим но што јесу. Мислим, који се уопште мушкарац пита шта жели? Зна се - жене, тв, пиво и сендвич, онда још мало жена, још мало свега и то је све. Можда и још једну онако, људску, фотељу, чисто да зачини мало. Ето. То наравно, није баш тачно оно што ја желим. Ја желим...
Но,...
Како хороскоп каже
Читав живот ми се дешава нешто (гле чуда), ал' ништа нормално, све некако наопако и неспретно. Вероватно сам и ја сав наопак. На пример, константно ме прати пар проблемчића који чине да се осећам као мала лутка, онако са концима и све, и то све чини да се осећам као поприлично небитан, сасвим супротно од оног мог "зајебаћу вас све, променићу свет"...
13. децембар 2011.
Мрш!
Поприлично сам уморан, људи ми прилазе и вичу зашто се не јављаш?! Као у земљу да си пропао, нигде те нема...Гадови, бичарке, мр'ш! Зашто ме нисте звали да видите да ли сам жив? Зашто ми нисте лепо послали поруку, дошли на врата и покуцали, рекли ћао и сели поред мене, зашто ме нисте позвали на фудбал, реми, крикет, јеботе! Зашто нећете да поделите...
12. децембар 2011.
Како ме је Хелсинг убио

"Док обрћу се репа, ти само буди лепа, јер не види се дно мог дубоког џепа", врти се, неке рибе врцкају, неки плејери седе у ћошку, оно - луд сам варијанта, а ми остали клошари покушавамо да се огребемо о неке бичарке које можемо да приуштимо. Наравно, сви већ...
11. децембар 2011.
Пар речи само
Знаш како, извалио сам пар ствари. Прво, кад имам живот, онда не пишем или пишем, али лоше. Друго, кад гледам филмове, аниме и остала чудеса уместо да ми се распири машта, дешава се управо супротно, само спласне. Треће, сувише сам лењ да саставим збирку прича или да отпочињем било шта ново. Размишљао сам чак и о пар нових блогова, али сам одустао увидевши...
9. децембар 2011.
Водич за како да безбедно раскинеш са рибом

Дакле, увалио си се у неку везу и мислиш да је време да се разилазите. И разишао би се ти са њом, ал' ето неће она од тебе. Ил' се једноставно бринеш за њена осећања или пак за своју њушку, јер је и даље тежа од тебе. Има она и вел'ке сисе, љепота једна гледати...
8. децембар 2011.
Двобој
Зора. Сунце полако извирује иза брда док старина чисти пиштоље. На пољу недалеко одатле, два човека стоје и наизглед разговарају као блиски пријатељи. Први је био висок, помало орловског носа, носио је капут и шешир и изгледао је као џентлмен и учењак. Други је био низак, брадат, заврнутих рукава своје сељачке ланене кошуље, изгледајући као фармер,...
7. децембар 2011.
Добро вече
"Мајко стара, мене живот вара!" Само тако, одједном, живот постане леп. Мислим, ништа се није променило, и даље сам пропалица, клошар и пијанац, али брате, лепо ми је. Чак иако ме моји најбољи пријатељи више не зову, чак иако сам избрисан са њиховог бројног стања...Мада, кад мало боље размислим, те проклете женетине ми никад и нису биле пријатељи,...
5. децембар 2011.
О најбољем пријатељу
Било је пола три и ми смо били ту и тамо, по поду, на каучу, у фотељама, само што нас није било на лустерима. Уствари, једини разлог зашто нас није било на лустерима је тај што их није ни било у тој жмиркавој соби.
И не, није то била једна од оних лудих журки са којих се вратиш са две распарене чарапе и двоје женских гаћа у рукаву од јакне. Напротив,...
4. децембар 2011.
Нешто мало
"Једини начин да се човек ослободи неке напасти је да јој једноставно попусти", рече Марфи и постаде мудрац. Ех, да то знају хиљаде и хиљаде девица које ходе овом нашом плодном земљом, не бисмо више нестајали истом брзином којом се кинези коте...Но, јебига, шта је ту је.
Хтео сам нешто да ти причам сада, али сам тако заузет гледањем неке аниме,...
Штета
Гробови...Њих стотине, хиљаде...И сви јуришају једни на друге, живи мртваци, дрогирани, пијани, храбри...И песници и лопови и педери у један кош, сви заједно као браћа, слушају вођу чопора који са позорнице виче: "ЈУРИШ!"
И ми јуришамо, залећемо се као слон у зид и ударамо, ударамо...Или ћемо изгинути или ћемо проћи главом кроз зид. И никог није...
3. децембар 2011.
Крај
И опет,
све се сведе на двоје људи,
на тебе и ту неку,
празан папир и празну чашу,
на две песме и једну длаку.
И то је све, баш све,
једноставност и суштина
сваког бедног уметника,
јер шта ти преостаје?
Ако кажеш да љубави нема,
замрзеће те баш они који то најгласније тврде,
и остаће ти твој папагај, мачак или пас,
и пар година да проживиш овај кошмар.
Можеш...
2. децембар 2011.
Више не сањам
Још један обичан дан на факсу. Само изађем на врата, па још једна и још једна, удахнем хладан ваздух дубоко и издахнем кроз нос, јер немам паре за пљуге. Стојим само ту, ослоњен на неки стуб, нећу да се гребем, фин сам момак. Пар корака, чекам тролу, то је трамвај, али је сви код мене зову трола и баш им је лепо. Чујем неке гласиће, окренем се и видим...
1. децембар 2011.
Три бурека, за овде.
Једно вече човеку може да промени живот. Једно вече је мало, кажеш ти, а ја кажем - много је. Секунд је довољан. На пример, имаш један солидан дан у ком су ти највећи проблеми били флека од каладонта на папучи и који јогурт узети у пекари. И онда још, као шлаг на торту, одеш на једно изванредно место, поново се осетиш као да ти је десет година и одушевиш...