Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

05. децембар 2011.

О најбољем пријатељу

Било је пола три и ми смо били ту и тамо, по поду, на каучу, у фотељама, само што нас није било на лустерима. Уствари, једини разлог зашто нас није било на лустерима је тај што их није ни било у тој жмиркавој соби. 

И не, није то била једна од оних лудих журки са којих се вратиш са две распарене чарапе и двоје женских гаћа у рукаву од јакне. Напротив, била је то седељка, окупљање изгубљених, устондираних и оних такорећи несхваћених. Много чудака на тако малом простору, помало гадна комбинација.

Кад кажем гадна мислим на нешто отприлике овако: Један лузер се напио као индијанац и одгегао се до купатила да душу исповраћа. За њим је кренуо неки чудак који удара људе кад је нервозан и док је овај грлио вц шољу, шутирао га у дупе. Ваљда је морао да шора. Тик до њих је био један лик који се константно смејао и викао: "Не по плочицама! Неее, јаоооо!". Добар смисао за хумор, јашта. Што је најгоре однекуд се појавио неки лик сав умазан разним бојама, затрчао се и залепио за бојлер. Добар део вечери је та екипица провела покушавајући да га скине одатле.

Буђаво благ пример, али разумете на шта мислим. Као што рекох, било нас је тона, а ја не волим људе, и може један, један је добар, али више њих не, почињем да их мрзим све колективно док жваћу своје жваке и пију своја јефтина пића и дахћу као керови...Био сам ту ја и био је ту мој најбољи друг, знам га дуго и има он својих мана, али је увек био ту - добар момак. Рекох Зоки, идемо одавде. И Зоки је подигао своје дугачко тело, навукао своју кожну јакну и кренуо за мном смешкајући се весело.

Тетурао сам се улицом, он није био пијан. Пиво му се гади, ракију не воли, тако да је попио само два воћна коктелчића. Упитах га: "Што си пичка?", ништа није рекао. И даље смо ишли, он је повремено одмахивао главом, а ја сам ћутао. И даље ми је био најбољи друг, али јебига...Прошли смо поред пекаре, па поред коцкарнице. Рекох: "Сутра играмо покер у неке ситне паре", а он одма' отпоче: "Не, не, не, не, не, не...Други пут."

Полако се неки лош неурон откачио, а ја сам експлодирао. Ударио сам га у груди, јер нисам могао дохватити главу, узвратио је шамаром који ме је преврнуо. "Што си пичка?! Што си пичка?!", урлао сам док сам покушавао да устанем. Поново сам се залетео, он ме опет мутаво сложио. "Високе само туци по ногама", давно је рекао неки мудрац и то сам и учинио. Једном, па шамар, други пут, па шака, шамар, трећи пут и пао је. Засео сам на њега упирући му коленима у груди и ударао и ударао јако, баш јако...И даље сам викао: "Што си пичка?! Никад у животу ниси изашао из твоје обичне топле љуске, ниси попио пиво, ниси прокоцкао чак ни динар, ниси ништа учинио што те чини човеком, гњидо једна безгрешна!" И ударао сам све док ме руке нису заболеле, погледао сам их и биле су скроз крваве имао сам мноштво посекотина од његових зуба, носа, вилице...

Одрао сам га од батина. Сада смо квит. Може да се врати свом топлом животу, може опет да буде мој најбољи пријатељ.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren