Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

3. децембар 2011.

Крај

И опет,
све се сведе на двоје људи,
на тебе и ту неку,
празан папир и празну чашу,
на две песме и једну длаку.

И то је све, баш све,
једноставност и суштина
сваког бедног уметника,
јер шта ти преостаје?

Ако кажеш да љубави нема,
замрзеће те баш они који то најгласније тврде,
и остаће ти твој папагај, мачак или пас,
и пар година да проживиш овај кошмар.

Можеш само да се надаш,
да ствараш и кукаш и пијеш и плачеш
живећи свој топли удобни живот,
да се фолираш да си романтик,
да ти нешто фали,
јер људи су мали и срећни, срећни
кад ниси сав свој.

Слични текстови:

  • О свемогућем Поноћ је управо прошла и знам да ћу те сутра видети. Желим да ти кажем, маче, изгледај... предивно. Већ могу да те видим у тим малим ципелицама, у шареним хулахоп чарапама, фантастичној малој сукњици од сатена и тим осмехо… Прочитај
  • О свему Гледам је онако, и она гледа мене. Воли ме, бићу нешто, кажем, а она ме и даље гледа и повремено трепне. Бићу нешто, кажем, а то је много више од ништа, много више од свега што сам досад био. Мораш бити све, каже са смешк… Прочитај
  • Сав мој мрак Седим, а моја жена ми каже: луд си, сувише мрачан и претерано очајан... Седим и даље и онако кажем: знам. Не волиш ме сада, питам, а она каже волим те и волећу и након  двеста очајних текстова... Ја имам пе… Прочитај
  • Мојој мачки Шетао сам многе мачке и чинило се тако природно да и ти будеш само још једна, а ти си била тако мала да нисам могао да проценим баш најбоље; мислио сам да си маца, а била си лавица. Била си фина и мила, малко гребала и леп… Прочитај
  • Нешто није у реду Некад... Јануар уме да понуди леп дан. Дан у ком можеш да поваташ своју девојку. Дан за неке моћне ствари. Дрвене клупе и камару људи и бакуту која ће ти објаснити да треба да се жениш. Свет је малена тачка у мојим мислима… Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren