Пар мисли пред спавање

Тако ми се не пише вечерас...А тако желим. Понекад ми дође да кажем само - одустајем. Одустајем и одох да радим нешто корисно. Ал' не иде то тако...Живот ти увек јури низбрдо док не одустанеш. Тек када одустанеш, помириш се са судбином и отераш све у курац, онда крену да ти се дешавају лепе ствари. Онда се појави девојка из снова, уђеш у бус без контроле и нађеш парче пице за педесет кинти. Онда крећу те ситне, добре ствари. Све је то лепо само...Ја изгледа још нисам одустао. Нит ми се нешто лепо догађа, нит се ја трудим да видим нешто лепо у свему што ми се догађа. Само дођем, изблејим, одем. И тако сваки дан. Не знам где, ни шта, ни како...То су све споредне ствари. 

Е, воле ме жене, то чудо једно. Да, воле ме, обожавају ме, ал' као брата, ћалета, сестру, једнорога, писца...Ма било шта што није дечко. И знате шта? Баш ме боле курац. Није фазон да се цимам око глупости. Фазон је да се цимам...Паа, никада. Чил брате. Тај неки фазон. И јебига, не знам, мислим да би ваљало да будем мало мање луд. Ал' не иде, па то ти је. Вечерас сам баш правио глупости. Ал' сам зато и добио две партије ремија. Разбио сам. И ухватила ме нека промаја, 'ладноћа и ко зна шта кад сам се враћао кући, и сад ме боли глава. А ја мрзим кад ме боли глава. Мрзим те унутрашње болове, ужасни су. Док, са друге стране, све врсте посекотина преживљавам једући чипс и гледајући неку емисију о лову на пингвине, на пример. Крпили су ме три пута, требали још три, ал' сам се некако средио. И сад кад погледам, човек буде некако поносан на све те ожиљке...Живот је оставио траг на теби...Знаш да постојиш, јебига. 

И одох да спавам сад...Треба ићи сутра на факултет...Јеб'о факултет, баш је дугачак. Сви буду по пар сати, ја од јутра до сутра. Баш ће ми бити лепо. Иначе, хвала свим мојим обожаватељкама што су уз мене...Има вас све више и више - што на мејлу, што на фејсбуку. И буде ми баш драго када видим да вам се свиђају текстови. Осећам се, некако, усмерено...Имам сврху. Имам сврху, макар током тих сат времена што проведем овде, на блогу. И лаку ноћ. Воли вас Митоман. 

Слични текстови:

• О рмбању, вештичарењу и љубљењу, украткоДакле, причајмо о пословима. И још неким занимљивим стварима. Трунем, људи, у једном магацину италијанских павлака. Пропадам, што умно што физички. Добро, физички никад нисам ни добро стајао. Е сад, за умно стање, неки кажу д… Прочитај
• О пролазностиНе пишем више приче. Нема их у глави, нема их нигде. Све је више песама. Лоших песама. Можда ми треба десетогодишња пауза, можда после будем жељан и неисписан као оног дана када сам отворио блог. Блогери долазе и одлазе, за о… Прочитај
• ПосрнулиЗнаш, онај фазон младост-лудост. Седимо око ватре која се бори за живот и гледамо се онако, неважно. Неке добре, неке лаке, неки пијани, неки луди... Још сам био сасвим свој, седео сам заваљен у столицу, једну од оних за крај… Прочитај
• Први дан на шљациУстао сам у шест и десет, комиран, кренуо до купатила и успут заспао три пута, стигавши тамо пет минута касније. Та три метра која ме деле од купатила су били бојиште између дангубе у мени и изврсно перспективног младог човек… Прочитај
• Са састанка анонимних романтичараСедели смо на климавим столицама у стану са високом таваницом и мањком керова. Поред мене, фалило је још једно псето, бели лабрадор од сто кила, да нам учини ноћ занимљивијом скачући на нас, повраћајући, запишавајући и чинећи… Прочитај