Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

27. март 2011.

Нема више времена

Последњи пут се залећем. Коња немам, само његову главу. Мач немам, само дршку. Жеље немам, само последњи трзај. И вучем се мртвим ливадама, вучем ка њој. Мој крвник, мој бол. А ја сам је створио. Да ме уништи, ваљда. Не знам...

Ја сам сувише уморан. Коњска глава, и крвав траг иза мене...Дршка мача у корицама и звук мојих корака - клап, клап...Идем сада горе, на врх те ружне планине да је сахраним. Ни сам не верујем у то. Корачам преко увелих ливада. Корачам испод олујног неба. Корачам, последњим трзајем.

Нешто је умрло у мени. Не знам шта, ништа се наизглед није променило. Али, опет, све је тако другачије, тако...Сиво. Идем доле, у долину мрака, да победим себе, да победим њу.  Вучем коњску главу за собом, попут лешинара. Видео сам једног малопре. Није то добар знак.

Још само корак, два. Стићи ћу ускоро, говорио сам себи. Мрачна шума скривала је свет од мене. Скривала је поглед на планину, на долину, на њу. Нема више времена...Нема више ничега. 

Не могу више. Не могу...Седим у мраку, ослоњен на једно дрво. Коњска глава поред мене, и хиљаду мува на њој. Посмртно зујање се чује. Дршка мача ми је сувише тешка да бих је држао...Испустио сам је негде успут. Осећам...Осећам да више никад нећу више видети моју ветрењачу. Мој дом.

Ех...Колико сам се пута борио са њом...И колико је пута победила...И колико сам је мрзео због тога. Мрзео је, онако, одистински. А опет, она је мој једини дом и ја је волим. Уморан сам...Смрт је кружила мојим мислима попут лешинара изнад моје главе...

Пун је месец, а ја седим у мрачној шуми. Тек покоји зрак светлости би се пробио кроз испуцале гране. Осећао сам да ће ми се нешто десити овде седећи, а нисам имао снаге да се померим. Ужас ми је преплавио лице. И даље се нисам мрдао. Седам вучица је стајало око мене. Виделе су им се светле очи како пламте у мраку. Видели су им се бели очњаци. Намера, жеља...Све су имале те вучице. Све оно што ја више немам. Нема више времена...Не.

Слични текстови:

  • Отворим очиНе знам тачно ко је рек'о, да су уметност и љубав добре за душу, али јебем му матер, није то тако. На шесто чуло не чујем, и на треће око не видим, ако кажем да сам упознао плаве хистеричне жене, онда јесам, само јесам.… Прочитај
  • Ноћна сменаБила је то још једна од онихдугих ноћи,у пекари где смомесили хлеб за пола града, а напољу је било доброи хладно, право време за пиво или два,у добром друштву олињалихмачака и опијених бескућника. Неке кли… Прочитај
  • Љубоморни гадУсере те генетика, ни паметан ни леп, ал' ти се посрећило мало и убрао си најлепши цвет. А она само гледа кошаркаше и музиканте, смеје се њиховим лошим клише форама, док ти пиздиш сам у мрачној соби. Мало се сконташ, н… Прочитај
  • Љубавна Ја те не љубим и нисам сигуран ни да ли је икад било другачије. Можда сам те некад пољубио случајно, у пролазу, у сну, или сасвим случајно, на јави, у некој уметнутој шездесет и првој секунди тог минута када сам осетио укус… Прочитај
  • Замало апокалипсоИ док четири господина јашу, ја се боримвичемузмите и менеумем све да зајебем, подједнако добро као виправи сам професор животне школе,знајте,и фантастично кувам. А Бог седи на фотељи од еко коже,гледа и смеје се,неуморн… Прочитај

3 коментара:

  1. Ју, брате... Мени се ово баш-баш 'ђа. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Фала брате. И да знаш, разумем ја што те нема. Опроштено ти је. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала на разумевању, лепо од тебе... ;)

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren